Алекса Ђерић - Осмех који ми значи
Unknown
11:00:00
0
Осмех
који ми значи
|
П
|
ре око
годину дана, моји другови и ја смо остварили велики успех као тим, пошто смо
освојили прво место на школском турниру у фудбалу.
Те године Лазар, Вук, Стефан, Богдан (другови из
одељења, прим. наст.) и ја као тим нисмо били посебно добри у фудбалу. Могло би
се чак рећи да су и шестаци били бољи од нас, наравно, испоставило се да нису,
с обзиром на то да смо их победили на турниру.
Када смо сазнали да ће школа организовати турнир у
фудбалу, у почетку смо били залуђени јер наша школа не подржава често такве
догађае, али као и увек, били смо захвални и срећни и почели смо да састављамо
екипу која ће представљати наш разред. Без дилеме смо одлучили да ће то бити
Лазар, Вук, Богдан, Стефан и ја. Знали смо да немамо скоро никакве шансе на
турниру јер нас је на школском игралишту свако могао „добити“, посебно они из
другог одељења (прошлогодишњег) седмог разреда, али ми смо ипак оптимистично
ушли у први меч који смо уз мало среће успели да победимо. Било је изједначено,
сваки тим је дао по један гол, али нас је Стефаново извођење пенала довело до
победе, тако и Лазарева одлична одбрана нашег гола. Други меч смо одиграли против
наших највећих ривала, не само у фудбалу већ и у кошарци, то је било одељење
4ème B (7/Б, прим. наст.). Са њима смо, само Бог зна како,
такође успели да изједначимо, пошто су оба тима успела да дају по два гола. Све
похвале Богдану, пошто је два пута затресао противничку мрежу, једном чак са
пола терена, мада, да би се одлучио победник, морали смо опет да шутирамо
пенале. Први код нас је шутирао Стефан који је нажалост промашио цео гол, али
су Вук и Богдан дали по један, и самим тим смо опет победили. Трећи меч смо
такође победили и освојили смо турнир.
Били смо пресрећни, такви осмеси на нашим лицима се
нису могли видети сваки дан. Сви ти осмеси, као и сама победа пуно су ми
значили.
За Табла Фест 15
Алекса Ђерић, 8. разред, Француска школа у Београду, Ecole francaise de Belgrade, Serbie
Ментор: Оливера Потић
