Ахмед Халилбашић - Мој дјед
Tabla
10:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Мој дјед
У животу сваког дјетета важну
улогу имају дједови и нене. Ја имам срећу да је мој дјед права сехара добрих
прича.
Иако га године већ полако
сустижу, и сваки дан му на лицу остављају бору више, ипак не могу да униште
његов ведар дух. Прави је весељак јер у свакој ситуацији прво види оно што је
добро па тек онда оно што је лоше. Чак се често зна нашалити и на свој рачун.
Када због бола у нози и леђима почне храмати, тада у шали каже да хода као да
је пијан. Иње му је већ увелико прошарало косу, која уоквирује његово округло
лице и на којем се истиче велико чело. Дјед каже да га могу имати само паметни
људи. Ја му вјерујем, јер када разговарате с њим, примјетит ћете исто. Волим га
гледати док прича, јер му тада густе обрве скачу горе-доле као да ће сваки час
полетјети. Своју причу воли дочаравати покретима својих дугих руку на чијим се
крупним шакама још увијек виде жуљеви од тешког рада. Када примјетим да му поглед
одлута у даљину и нервозно се прстима дира по глави, знам да је због нечега
тужан. Ја не дозвољавам да се туга задржи на његовом лицу и потрудим се да га
некако развеселим.
Свјестан је он моје намјере
па ми се одмах насмијеши и чврсто ме стегне у свој загрљај.
Мислим да топлину и јачину
тог загрљаја године не смањују.
Ахмед
Халилбашић, VII разред
.jpg)
