Харис Халилбашић - Моја мама
Tabla
16:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Моја мама
Погледом
ми љубав шаље
док
ме у загрљај стеже
Невидљивим
ланцима
Мама
ме за себе веже.
Испред
мене стазе прави
да
ми живот буде бољи
као
лавица која младе чува
тако
се она за мене бори.
Уморне
руке њежно милују
додиром
лијече ми ране
од
живота игру прави
да
би мени уљепшала дане.
За
умор и бол она не зна
стегне
зубе када је боли
баци
поглед према мени
и
настави да ради и воли.
И
најстрашније ноћи
које
просипају таму
свјетлошћу
су обасјане
кад
погледам у најљепшу на свијету
моју
маму.
За
сваку њену бол и тугу
ја
имам магични лијек
загрлим
је и пољубим
и
насмије ми се увијек.
Ако
јој сјена заигра лицем
и
уздах се откине из груди
знам,
за мене се брине
и
каже ми: „Буди човјек сине!“
И
кад моје дјетињство оде
као
мјехурићи од балона
и
са бригом јој могу свратити
загрљајем
дочекат ће ме она.
Харис Халилбашић, VI разред
