Јована Ђорђевић - Моје срце је велико као табла
Tabla
11:00:00
0
Моје срце
је велико као табла
|
Х
|
ајде да
завиримо у џепове
једног пубертетлије, пуне тајни!
Имам ја
своје небо и
бајку... Волим да цртам
и сањам како
ћу постати позната
сликарка. Али, није то та прича! Мислим да ми не иде уз карактер. Искрено, не знам.
Пуна ми је фиока тих
прича и питања „Шта ћеш да упишеш
после 8. разреда?“
Ја другима
не залазим у
личне изборе и
ткање живота, па тако
и ја желим
да се сама
пењем уз своје
мердевине живота, тихим и
уздрхталим корацима. Највише
ме нервира када
неко мора све да зна,
да чује, да види... Поштено говорећи, мука ми је од таквих
људи.
Тада желим само да се затворим у своју собу дугиних боја. Највише волим, када сам потиштена у соби, да завирим у срце породичне прошлости. Узимам албум и гледам старе фотографије које ми говоре да што дуже треба да будем дете и да уживам у својим магарећим годинама.
Тада желим само да се затворим у своју собу дугиних боја. Највише волим, када сам потиштена у соби, да завирим у срце породичне прошлости. Узимам албум и гледам старе фотографије које ми говоре да што дуже треба да будем дете и да уживам у својим магарећим годинама.
Иако има
оних дана када нас све нервира, када смо тужни и када носимо камен на срцу, још
смо ми цвет незреле златне јабуке. Сви смо ми сада загонетка која ће се
временом одгонетати.
Понекад ми
се чини да казаљке на сату све брже откуцавају.
Станем
крај прозора, погледам и схватим колико је овај
свет уствари мали за нас, колико ћемо тога још видети у животу. Тек ћемо
осетити градске ноћне немире и бити на великим
искушењима...
По мом
мишљењу, наша „магарећа кутија“ још дуго не треба да се запечати, већ да што
дуже уживамо у садашњости, са пуним длановима радости и сунцем у очима.
За Табла
Фест 17
Јована Ђорђевић, 7-1, ОШ "Васа Чарапић" Бели Поток
Наставница: Снежана Стојановић
.jpg)
