Шакира Реџић - Облак
Tabla
12:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Облак
Да
ми само би знати
Како
је лепршати над небеским сводом
И
како се бијели јастук звати
Па
умиљато перје најурити плаховитом водом
Гледати
страшне акробације у зраку
Мијењање
облика, брзине вјетра који те носи
Одвуче
од невоље за длаку
Па
доведе сунцу које се поноси
Тако
спужвасто мекан бити
У
ваздух високо руке пружити
Од
ничега се не крити
Са
свијетом цијелим се дружити
Ако
љут некада буде био
Постат
ће опако црн
Никоме
онда није мио
Опасан
је као оштри трн
Незадовољан
је, намрштен сав
У
главу га ударају погледи крути
Нико
не поштује његов став
Па
га то полако почиње да љути
А
кад љутња оде, кваси улице града
Сунце
га полако смирује
И,
гле, почиње опет да нас љепотом додирује
Киша
престаде баш сада да пада.
Шакира Реџић, IX разред
