Мухамед Дураковић - Први плес
Tabla
10:00:00
0
Први плес
(Упознао сам особу којој се
дивим)
Са великим узбуђењем сам размишљао о тродневној школи у природи
која је требало да се раеализује тих дана. Сви моји школски другови су били
радосни и нестрпљиви. Можда ја највише јер сам те године у трећи разред кренуо
у нову школу због пресељења и све то је посебно утицало на мене.
Освануо је и тај дуго ишчекивани дан. Сјели смо у удобне
аутобусе гдје су почеле падати прве сузе, зачуло би се: „Само
ми је жао маме.“ Нека од дјевојчица додаде: „Да сам
знала да ће бити овако тешко, не бих полазила.“ Али све то брзо прође и зачу се
гласна пјесма по цијелом аутобусу. По доласку на одредиште одсјели смо у хотел
гдје смо веома гостољубиво дочекани. Неко од особља ми дошапну:
„Добро се одморите, вечерас смо вам спремили изненађење,
одржаће се партy вече.“ Ту сам тајну подијелио са својим другарима. Лијепо смо
се обукли те вечери, фризуре средили и кренули ка сали. Ушли смо на велика
врата, чини ми се да су се зидови тресли од гласне музике. Столови су били
поредани у два реда. На једној страни су стајале дјевојчице,
све су биле јако лијепе, а једна је била као бисер из мора.
Беспријекорно обучена и пажљиво биране боје су се утапале у косу боје златног
класја која се расула по леђима. Запала је за око сваком дјечаку,
а мени је запела већ први дан у новој школи. У њеним очима сијало је сунце
дубоко скривено пред којим се топило моје срце. Мојој машти не зна се гдје
би био крај да ме друг не повуче за рукав. Шапнуо ми је: „Види
како те посматра Есма.“ А ја онако несигуран одговорих: „Ма
дај, каква Есма, та ти никог не гледа.“
У позадини је већ почела тиха музика за плес. Али овај пут
правило је да даме бирају. Многи парови су већ изашли на подијум трудећи се да
оставе најбољи утисак на публику у којој сам био и ја. Док сам безнадежно
посматрао и замишљао себе на подијуму, осјетих њежну руку на свом рамену.
Стајала је ту поред мене. Чини ми се да сам остао без даха. За тренутак сам
видио нас двоје на ливади пуној цвијећа гдје
трчимо испод дуге држећи се за руке. А срце је ударало лудо као талас о
стијене. Рекла ми је тихо: „Да ли си за плес?“ Нисам
могао ништа рећи, ријеч се попријечила у грлу. Препустио сам јој своју руку и
мој први плес је отпочео. Трудио сам се да је пратим у корацима, а истовремено
да сакријем своју несигурност. Есма је понављала
романтичне ријечи из пјесме које су одзвањале
у мојим ушима. Размишљао сам да ли је ово стварност, да је Есма, која ме до
јуче није ни примјећивала, баш мене изабрала за плес.
То вече ока нисам склопио пажљиво анализирајући сваки
тренутак. Временом тај излет је потиснут у заборав, тек понеко би га се сјетио
и кроз шалу споменуо. Међутим, тај тренутак се дубоко урезао у моје сјећање. А
моја другарица и не слути да је баш она особа чију косу и очи не могу
заборавити ниједан дан.
За
Табла Фест 17
Мухамед Дураковић, V разред, Прва
основна школа Живинице
Mентор: Марица Ферхатбеговић
На конкурсу за фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 17“
у категорији литерарни радови средњи узраст по оцени Стручног жирија прича ће бити објављена у Зборнику фестивала
