Свети Сава
Tabla
16:00:00
0
Биљана
Батез, ОШ „Алекса Шантић“ Београд - Калуђерица
Свети Сава
Приближавајући се полако Божићној радости славља
рођења Живота, сећамо се увек и са изразитом радошћу нашега учитеља, и
путеводитеља Саве. Зашто је толико наш род задужио Сава Српски, зашто га толико
помињемо и молитвено му се обраћамо? Одговорити на то до краја би било
немогуће!
Урош Предић, Свети Сава благосиља Српчад |
На имену, делу, и наслеђу великога светитеља, поред
свеколике његове присутности у нашим животима, култури и изграђеним темељима
цивилизације Срба лежи тајна. Поменута тајна није ништа друго до ли сам Сава
Немањић, принц Хума и господар Захумља, а потом скромни монах светогорски, и на
концу просветитељ и првостолни архиепископ „Свих Српских земаља и Приморских“.
Сава син Немањин предтавља тајну ни због чега другога
до ли због самог тога јер је он темељ свега врлинског и доброг у Српству. Ако
ли тражиш првог учитеља – пронаћи ћеш Саву, ако тражиш првог професора - на
катедри опет седи Сава, ако тражиш храброг хероја који чуда чини у сред метежа
немирних времена – опет ћеш угледати Саву Немањића. Пак, ако тражиш у немиру
света наду - ето те опет, никоме другоме, но до ли Сави Неманићу.
Падајући молитвено у поштовању пред његов невидљиви
небески престо. И тада ће те Сава подићи и даће ти у животу наду, и веру. Вера
је можда највећи дар који нам је у аманет наслеђа Велики Сава оставио. Све кад
прође, вера неће. Кад све буде побеђено, вера ће ипак последњи победитељ бити. Онда
када умру и наде, и кад се потроши снага, васкрснуће и опет ће се изнова, и
изнова рађати најмоћније стање људског духа, стање вере, Православне.
У сагледавању тајне тог чудесног бића, и изнванредне
личности Саве Српског, највећу заслугу можемо видети у даривању Православља
нашем националном бићу. Онда када се Српска култура, као и сам народ колебао
коме ће се прикључити, да ли ка Латинској цивилизацији Европе и Рима, или ка
Византијској цивилизацији Истока и Православља, Сава је својом светлом личношћу
направио пресек колебања, и заувек нас одредио за сва времена.
Анастас Јовановић, Свети Сава крунише свога брата Стефана Првовенчаног |
Доневши самосталну Српску цркву у наше земље, Сава је
начинио нам дар за сва поколења. Подижући храмове они су постали уточишта за
све потребите, за све оне којима је потребна заштита, помоћ у тами света.
Доносећи Цркву, Сава је донео радост, и светло место мрака. Схватајући потребу
и задатак школства, наш Учитељ је просвећивао народ, силазећи у њега.
Пролазак Саве Српским земљама је било утемељење науке
и школства. Бивајући свима све, да би их придобио за живот који не пролази, не
због њега, већ ради њих самих, као пастир је путовао, и био путујући учитељ, не
гледајући при том ни на сопствени умор, ни замор, ни слабост тела.
Његов народ је хитао ка њему, окруживајући га и помно
слушајући како би што више упио светитељеве мудрости у себе и применио је у
свом животу. Његов народ није био равнодушан ни незаинтересован за његову реч и
појаву, већ је Савино присуство било част над почастима, и радост над радошћу.
Као својевртан силазак раја на земљу.
Небојша Ђурановић, Свети Сава мири браћу |
Мирећи браћу, мирио је зараћене, ишао у дипломатске
мисије да би спречавао ратове. Свима бивајући све, представио је свој живот
Господу Богу своме. А Бог видећи добра дела његова, прослави га животом вечним
у Цркви својој и народу Српском. Стога и непријатељи кад су хтели да нам
напакосте, хтели су само Саву да нам отргну, па су тако и спалили његове мошти.
Спаљивајући земне остатке мислили су умањити или избрисати Светитељеву славу,
али човек снује а Бог одлучује. Тако је Бог одлучио не само да Сава живи вечно,
већ и да вечно живи Савина слава кроз сва поколења ученика - нас његових
потомака, којима је отац Сава, баш то Отац, заштита и нада.
Колико је Сава присутан у нашим животима, и нашој
мисли то је на нама да се упитамо? Колико се ми сећамо, и сећајући поштујемо
Савино наслеђе, његову Српску цркву, а тако да се упитамо колико сами себе
ценимо и поштујемо? Да л` нам је све то свеједно и небитно у нашим малим
пролазним животима, или форме ради, чистог формализма га се сетимо, од славе до
славе, или је вазда Сава ту? Ако ми се сећамо Саве и Сава ће у молитви пред
престолом Творца имати нас, и бити нам светац заштитник - наша Слава.
Стеван Алексић, Спаљивање моштију Светог Саве, 1912. |
Ако се сећамо Саве, имаћемо радост. Ако дођемо да
слушамо о Сави у цркву, на веронауку, тек тада ћемо постати истински грађани,
не само Србије и света, већ и неба. Дошавши добијаћемо изнова, и изнова поклоне
неба, радости и благодати Божије.
Некад, у старини пре 13. Векова Сава је ишао на
поклоњење у Свету земљу, да види Витлејемску пећину радости где се Христос
родио. Тако и ми хитајмо на поклоњење рођеном Христу, у цркве на Божић, да би
нам Господ испунио наше молитве, и наде. Да би се и Сава Немањић, у рају, веселио
нама као достојној својој деци, чији је он отац.
Проф.
верске наставе Анита Илић
ОШ
„Алекса Шантић“ Калуђерица