Катарина Јовић - Дуго ћу то памтити
Tabla
12:00:00
0
Предраг
Спасојевић, ОШ „Милош Гајић“ Амајић
Дуго ћу то памтити
Гледајући кроз
прозор и седећи на кревету размишљала сам о својим успоменама. Свако од нас има
по неку успомену која му је остала у сећању.
Ја их имам
много, али она која ми је остала урезана у сећање је када сам добила бицикл на
помоћне точкове.
Много сам
волела да гледам брата како вози свој бицикл, како је спретан и како зна да
управља. Он је од мене старији три године и њега није занимало да ли бих ја
волела да научим да возим. Није ми дозвољавао да прилазим бициклу, нити шта да
чачкам око тога. Стално сам се на њега љутила због тога и из љутње сам стављала
дрвеће између жица на точковима, мислећи како сам нешто покварила. У мојој
петој години родитељи су ме изненадили и купили су ми мали црвени бицикл на
помоћне точкиће. Ја сам толико била срећна, јер сам имала свој бицикл и коначно
сам могла да научим да возим. Са помоћним точкићима нисам знала, без њих још
горе. Родитељи, баба, брат, ујак, комшије, сви су ме учили да возим, али како
год ја нисам знала.
Нисам имала
равнотежу, нисам знала да управљам и како год ја бих пала. Од мог труда и жеље
да научим да возим бицикл, није било ништа, а толико сам желела. После неког
времена брат је скинуо помоћне точкиће и он је почео да вози, али ја сам се
љутила и тата је рекао да више не дира мој бицикл.
Дуго га нисам
дирала, стајало је у кутији у подруму, мало црвено чудовиште. Коначно сам
скупила храброст, узела бицикл, отишла на игралиште и цео дан учила да возим.
Труд се исплатио! Коначно у својој седмој години, научила сам да возим, без
помоћних точкића. Толико сам била срећна да сам се свима хвалила, а чак сам и
код комшије отишла да се похвалим!
Не знам зашто,
али ова стара и помало смешна успомена ми стално буди сећање, враћа ме у моје
детињство и моје лепе дане које ћу заувек памтити.
Катарина Јовић, VIII-1
Наставница:
Ивана Ивановић
.jpg)
