Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба


НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ


Шта је другарица или друг? Неко са ким делиш срећу и тугу, тајну или смешну ствар.
Могу да играм игрице на рачунару. Али онда немам с ким да се смејем. Зато је другарица највећи поклон на свету. Када имам неку тајну, не могу да је кажем мами или тати. Онда ми треба другарица. Када ми нека ситница улепша дан, ја желим да то поделим са својом другарицом. И онда осетим велику срећу. Кад имам другарицу нисам тужна. Другарице ће увек да теше једна другу када нешто није у реду.
Другарица је највећи поклон. Већи него лутка, већи него било шта.  Зато морам тај поклон добро да чувам.


За Табла Фест 15

Јована Стевановић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе


СНОВИ


Моје снове
нико ми не може одузети
као ни птици слободу
кад под облаке узлети.

Снови нас кроз живот воде,
снови нам снаге дају,
кад све некуд оде
снови остају.

Са сновима летимо високо
са сновима можемо свуд,
кад све друго нестане
сан нам је једини друг.


За Табла Фест 14

Сандра Милосављевић, VI-3, Литерарна секција ОШ „Браћа Недић” Осечина

Проф. Лидија Марић Јовановић
Тања Вречко, ОШ "Младост" Нови Београд




Teкст преузет са Школскогпортала

„Карате те не учи да будеш бољи од другога, већ да будеш бољи него што си био јуче.“
Ово је реченица која ме је подстакла на размишљање колико је бављење овим феноменалним спортом током протеких 37 година утицало на моје животне ставове, али и на мој однос према учитељском послу.
Карате сам почела да тренирам са пет година. Вежбала сам и радовала се новим тренинзима и изазовима. Сваки покрет у каратеу захтевао је не само пуко понављање покрета већ разумевање и схватање узрочно-последичних веза. Учила сам се стрпљењу, истрајности, дељењу одговорности са другарима из тима и клуба.
Обожавали смо припреме на планини Гоч. Сами смо правили свој логор, правили шаторе у којима смо спавали, трап за чување намирница, палили логорску ватру и дружили се поред ње. Учили смо како да бринемо о себи и другима. Сами, уз помоћ старијих, спремали смо оброке. Користили папрат да очистимо свој шатор.

Тренинге и шетње по овој дивној планини памти свако ко је прошао ову спортско-животну школу. Уз карате, проучавали смо природу и живели са њом. Проводили смо заједно дане, истрајавали у напорним тренинзима и подстицали једни друге да дамо све од себе. Спорт нас је спајао и кроз њега смо учили да будемо бољи и одговорнији људи. Научили смо да поштујемо правила која смо сами донели, али и која су била неопходна ради бољег функционисања групе.
Живели смо за такмичења која су нам давала могућност да видимо докле је наше знање дошло, колико смо научили и били спремни да покажемо. Сваки излазак на борилиште представљао је борбу са самим собом и увек нас је нечему учио. Тада смо схватали шта смо добро урадили и на чему треба још да радимо. Дружење после такмичења увек је било наставак школе пријатељства. Тако сам и ја, још као дете, научила да на живот гледам са позитивне стране, борим се за своје снове, спортски подносим нове ситуације и увек се дочекам на обе ноге.
Сматрам да је бити добар учитељ веома слично успешном тренеру. Ауторитет који учитељ има треба да буде изграђен на основу показаних личних резултата. Перманентно усавршавање у тој области биће гарант да ученик може, уз учитељиву помоћ и подршку, напредовати. Важно је да знамо како пренети своје знање и искуство ученицима. Правилно дозирање нових садржаја и увежбавање кроз примену у различитим ситуацијама, показаће колико смо успешни тренери у школи.
Научити децу да буду истрајна у свом раду и објаснити им значај свега што раде може само онај ко и сам поседује та знања и вештине. Из свог спортског искуства знам да је било и ситуација које су ми се чиниле непремостивим, али је увек у мени побеђивао истрајни спортски дух. Научила сам да реално сагледам оно што ми недостаје да бих брже и боље ишла даље, а не пала пред проблемом. Жеља да напредујем није код мене изазвала завист према другима. Напротив, научила сам да ценим и поштујем свачији успех и да ми то буде подстицај да и сама будем боља.
Мислим да је бављење спортом од велике важности за развој личности сваког детета. Подстиче их да лакше савладају препреке, ухвате се у коштац са новим изазовима. Сву негативну енергију кроз спорт могу да претворе у позитивну. Дељење са другима и колективни дух задаци су које сваки ваљани тренер научи своје ученике. Пријатељства која се кроз спорт јављају остају за цео живот. Победе и порази су саставни део бављења спортом. Тако деца науче да не завиде другоме на успеху, већ да поштују туђ рад и упорност. Али науче и да савладају своје предрасуде и страхове. И све то уз помоћ другара и тренера.
Ово су важне лекције и за школу. Не разумем оне који часове физичког васпитања стављају у други ред, међу небитне предмете. Деци је бављење спортом од изузетне важности. Поред правилног физичког развоја, подразумева и рад на мотивацији, здравој логици код деце, брзом размишљању, планирању и прављењу стратегије у тимском раду. А све то кроз игру. Срећна сам када своје ђаке посматрам док играју „између две ватре“, кошарку, прескачу конопац или се боре са препрекама. Та спонтано изазвана позитивна енергија, подстрек другарима да дају све од себе, спортски однос према поразу и победи, од непроцењивог су значаја за развој здраве личности. Тада и на другим часовима дају боље резултате.
Спорт за мене није само умеће извођења одређених физичких активности. Синоним је за свеукупан позитиван однос према животу, себи, ауторитету, обавезама, проблемима, изазовима, пријатељима. Покретач је свега што нас подстиче да будемо бољи из дана у дан.


(Посвећено мом тати Милану Тошеву, одличном каратисти, врсном карате тренеру и успешном професору физичког васпитања)

Највећи поклон је добар друг


Није ли пријатељство најлепша веза међу људима на свету?! Када знате да ће вас неко подржавати без обзира на то да ли то за њега представља оптерећење у том тренутку. Нажалост, данас је све теже пронаћи пријатеља, оног правог, а са свим обавезама, тешко је и задржати редовни контакт.
Међутим, ако је пријатељ прави, разумеће да нисте увек у могућности да одвојите време и дружите се са њим. Плашим се да нова технологија одузима време модерном човеку и да ће довести до тога да човек има ,,пријатеље’’ а да их ни не познаје. То је оно пријатељство преко друштвених мрежа. Такође, постоје пријатељство и љубав, што је присутно у свакодневном животу. Док човек живи, он осећа потребу да воли и буде вољен, да има пријатеља са којим све дели, јер без пријатељства и љубави његов живот би био празан и потпуно безвредан. Љубав је једини феномен на свету који не треба објашњавати, нити тражити разлоге за њено постојање. Она се једноставно деси, промени човека.
Љубав и пријатељство побеђују све, а човек који има пријатеље које воли, и који му љубав узвраћају, заиста је срећан и задовољан човек. Пријатељ је јединство душа, а љубав је јединство срца. Пријатељство и љубав не бирају, они се догоде. Ако покажете љубав, ништа не губите, а ако прикривате љубав, бићете на губитку.


За Табла Фест 15

Ана Радојковић, VII-2, ОШ „Бранко Радичевић“ Лугавчина (Смедерево)

Ментор: проф. Ана Хранисављевић


НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ

Сва деца се радују поклонима. Углавном су то играчке и слаткиши. Али свако дете воли да има и свог најбољег друга или другарицу. Најбољи друг је ту и за игру, и када си тужан да те развесели, и да сачува тајну. Ја сам срећна што имам најбољу другарицу, она је мој најбољи поклон.


За Табла Фест 15

Теодора Милутиновић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе


СНОВИ СУ ДА СЕ ПРАТЕ


Свако дете има своје снове,
своје жеље и идеје нове,
и ја их имам, не знам им ни број,
сваког дана сањам санак свој.

Моји су снови лепршави, меки,
дивни, шарени  и далеки.
будна сањам и снове бројим,
летим, летим  за жељама својим.

Снови и жеље дају нам снагу,
дају нам наду и моћ,
почни, друже, одмах да сањаш
немој да чекаш ноћ!


За Табла Фест 14

Сандра Милосављевић, VI-3, Литерарна секција ОШ „Браћа Недић” Осечина

Проф. Лидија Марић Јовановић

КОМАДИЋ МОЈИХ СНОВА


У безграничном океану маште
моји снови су мали,
али важан део тог дела света
где мисли плове.

У том малом комадићу снова
живе чудна бића,
без имена и без броја
за њих нема места
у стварном свету без боја.

Ту су звезда небројена јата
ту миш мачку за реп хвата,
птице у реци праве јата
рибе лете по небу од злата.

У безграничном свету маште
небо и земља места заменили,
пометњу велику направили
и сви су занемели.

То је најлепше, најдивније
и најчаробније место
за свако дете на свету.

Али океан снова полако
и сигурно истиче у ништавило.

Стварност сурова машту спречава.
Мисли у оковима, фантазија на мукама.

Тешке мисли дошле где не треба,
увукле се у дечији ум.

Маштајте, маштајте, маштајте!
Не дозволите да океан маште
истекне у ништавило.


За Табла Фест 14

Катарина Павловић, VI-3, Литерарна секција ОШ „Браћа Недић” Осечина

Проф. Лидија Марић Јовановић
НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ


Од првог дана кад сам у школу кренуо
Најбољег друга сам на капији школе срео.
И заједно смо у клупу сели,
Заједно и ужину јели.
Увек се за исто смејали,
И испред табле мирно стајали.


За Табла Фест 15

Алекса Костадиновић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац
Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе

Радни дан

Ледено Доба: Велики удар 3Д синх.
12:00 14:00 16:00 18:00
Ледено Доба: Велики удар 2Д синх.
13:00
Истеривачи духова
18:50 21:00
Када се угасе светла
23:00
Субура
16:30
Џесон Борн
20:00 22:20
У потрази за Дори 3Д
14:40
Викенд

Ледено Доба: Велики удар 3Д синх.
10:20 12:00 14:00 16:00 18:00
Ледено Доба: Велики удар 2Д синх.
13:00
Истеривачи духова
18:50 21:00
Када се угасе светла
23:00
Субура
16:30
Џесон Борн
20:00 22:20
У потрази за Дори 3Д
11:00 14:40



НОВИ ФИЛМОВИ У БИОСКОПУ



СУБУРА
Од 28. јула

Криминалац, познат под надимком “Самурај”, жели да претвори обалу Рима у нови Лас Вегас. Сви локанлни мафијашки шефови  су се сложили да раде на остваривању  заједничког  циља. Међутим, мир неће дуго трајати…











ЏЕЈСОН БОРН
Од 27. јула

Мет Дејмон се враћа својој најпознатијој улози Џејсона Борна. Пол Гринграс, редитељ „Борнове надмоћи“ и „Борновог ултиматума“, поново се придружује Дејмону и режира нови наставак Борнове франшизе, у којем ће некадашњи најсмртоноснији оперативац ЦИА изаћи из сенке.










ИСТЕРИВАЧИ ДУХОВА
Од 28. јула

Who you gonna call? Више од 30 година касније, тачније у јулу ове године, долази време за женске ИСТЕРИВАЧЕ ДУХОВА – нову филмску верзију познатог серијала овај пут употпуњену врхунским женским комичарским звездама предвођеним Мелисом Мекарти, Кристен Виг, Кејт Мекинон и Лесли Џоунс.

НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ


Добар друг је дар са неба,
С њиме увек знам шта треба.

Кад је мој друг тужан,
Ја му руке пружам.

Кад је срећан, дели радост
И то је права младост.


За Табла Фест 15

Лука Тошић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе

ДОБАР ДРУГ


Највећу љубав,
даћу мом другу,
он ми увек са лица,
растера тугу.
Увек ме брани,
и увек је на мојој страни.
Увек ћу се сећати мог пријатеља,
то ми је највећа жеља.


За Табла Фест 15

Маријана Јовановић, IV разред, ОШ “Алекса Шантић“ Калуђерица
Ментор: Биљана Батез



Пријатељство


За пријатељство треба стрпљења
и много, много, много поверења.

Када твом другу помоћ треба,
без размишљања руку му пружи.
Тада ће и он пожелети
са тобом увек да се дружи.

С пријатељем се треба лепо слагати
и никада га, никада не сме лагати.
Искреност код пријатељства је важна,
али, такође и љубав снажна.

Када сви иду против твога друга,
само ти немој, ти га брани.
А он ће ти се одужити
и биће на твојој страни.

Ако је твој друг похвалу добио
или награду вредну освојио,
љубомора је ту негативна.
Тада ти требају осећања дивна.
Ти учини праву ствар
реци му - Браво другар!

Ако желиш друга
само следи упутства ова.
Теби ће одмах нестати туга
и ти ћеш имати друга из снова.


За Табла Фест 15

Хелена Малић, III/3, ОШ ''Свети Сава'' Панчево
Учитељица: Наташа Целески


НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ


Моја два друга која сам добио на поклон су пас Гари и папига Жућа.
С Гаријем се играм кад одем у село, а са Жућом код куће. Гари је мало већи од мене, па уместо да шетам њега, он шета мене. Зато ме и боле колена. Жућа је много мањи и зна да се попне на раме и главу да се тамо игра и да уради још понешто... Зна да угризе за уво и прст, што много боли, али трпим и даље га волим.
Зато ја волим њих обоје, иако су несташни, али су зато моји најбољи поклони  и пријатељи.


За Табла Фест 15

Богдан Ђорђевић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе