Јелена Самочета - Којим путем да зрим?
Unknown
14:00:00
0
Ивана
Павлица,
ОШ „Лаза Костић“ Ковиљ
Којим
путем да зрим?
Прозрела сам њихову доброту,
очи старице испод вела.
Језиком нашим насушним,
позивала ме је у своје куле.
Највиша од њих звала се школа.
Време сам проводила у њој
лебдећи над празнином.
Научила ме је много:
Своја осећања не показивати,
свом успеху се тихо радовати,
прелазити преко воде студенице,
ићи тамо куда је најтеже.
Муке тешког извора црпела,
плећа савијала,
очи затворила,
немогућем се надала.
Пред орканом не посустајати,
лупити шаком о тешке зидине,
непријатељу се супротставити,
не газити рода свог.
Ланцима се окитити,
али пријатеља следити.
Она ми је показала како да зрим,
а да
се не осушим.
Годинама сам постављала питање:
Ко сте ви да ми сечете крила?
Моја крила су велика.
Пустите ме да летим.
Јелена
Самочета, 8/3
