Адријана Ламбић - Зимска ноћ
Unknown
12:00:00
0
Снежана
Стојановић, ОШ "Васа
Чарапић" Бели
Поток
Зимска ноћ
|
Б
|
ила је зима. Са неба су лепршале пахуљице снега,
на мом лицу је заблистао осмех. Обожавала сам игре и чаролије на снежном
покривачу.
У мом топлом дому се осећао мирис кокица. Врелим и
хрскавим сам се служила и веома су ми пријале. У великој мермерној пећи горела
су дрва. Зачуо би се и ватромет. Тој пуцкетавој мелодији су се придружили
откуцаји белог зидног сата. Гледала сам кроз прозор. Напољу се већ одавно
смркло. Желела сам да изађем на улицу.
Ситним корацима остављала сам траг у снегу. Обукла сам зимско одело и приметила
колико се смањило од прошле године. Моје тело се некако издужило па ми је и
црвена капа стајала смешно. Узела сам санке и изашла на пут. Баш на том месту
су се окупљала деца, спуштала низ стрму улицу и изводила дечје несташлуке. Све
би било као у бајци.
Сада сам стајала сама. Осетила сам лагани немир и
пожелела да све буде као некад. Хладноћа ме протресла. Утоплила сам се шалом,
украшеним сивим перјем, али је језа и даље била присутна. Топљиве звездице су трепериле
са неба и само су ми оне правиле друштво у овој ноћи.
Размишљала сам о својим другарима. Моје мале санке
више никог не интересују, сви су их заборавили. Наш дечји живот се променио
тако брзо. Сада се састајемо на другим местима, која су можда занимљивија, али
не тако често као некад. Као да сви журе што пре да одрасту. Кренула сам према
кући. Квака на улазним вратима била је веома хладна и прсти су се лепили за њу.
Оставила сам своју зимску опрему и ушла у собу. Укључила сам компјутер,
другарице су ме чекале за дописивање.
У жељи да што пре одрастемо, одричемо се многих
радости које детињство пружа.
Адријана
Ламбић 73
