Антонија Настић - Гумица
Unknown
10:00:00
0
Taња Вречко, ОШ «Младост» Нови Београд
Гумица
Софија и
тата седе за столом. Тата црта. Најпре једну ливаду без краја, затим једно сунце
изнад ливаде. Он каже да је сада
пролеће.
- Нацртај и једног снешка – каже
му кћеркица.
- У пролеће нема снешка.
- Али, тата, нацртај снешка.
- У
пролеће нема снешка. Али, пази! Погледај колико је ту цвећа и бубица. Пуно цвећа!
А у цвећу играју се зечићи. Погледај!
Ово је један жбун. Иза жбуна лежи
срна са благим очима.
- Где је
Софија?
- Ту је и Софија.
- Где су јој очи?
- Ту су јој очи, нос, уста,
машница у коси.
Тата црта
- дивну ливаду у пролеће, са пуно, пуно цвећа. На цветовима су пчеле и бубе. У
хладовини жбуња лешкаре меде и срне, по гранама дрвећа скакућу веверице.
Софија трчкара по ливади и јури
зечиће.
- А ко је ово овде?
- Шта ради ловац?
- Ловац? Хоће да устрели меду.
- А зашто хоће да устрели меду?
- Ловац устрели сваку животињу и
сваку птицу.
- И зечиће?
- И веверице?
- Да, и њих.
- Хоће ли болети веверице кад их
ловац устрели?
- Још како! Пашће са дрвета, крв
ће им истећи. А мајка ће плакати за њима!
- Чекај, тата. Тата, чекај!
Софија скочи са столице и потрча
према орманчићу у којем је једном видела нешто, неку чудесну ствар коју сада
треба што пре наћи.
- Тата, чекај! - виче Софија
избезумљено, отварајући фиоку својим ручицама. Очи су јој велике од страха.
Али, ево, нашла је оно чудесно нешто.
- Ту је, тата! - потрча назад
према столу и стави на њега гумицу за брисање - Брзо отерај ловца!
Тата узима гумицу и са хартије,
са дивне ливаде пуне цвећа, брише ловца.
И нема више ловца. Софија се кроз
сузе победоносно смешка. Тата црта даље и прича. Софија, без даха, посматра
када ће из врха оловке поново искочити ловац.
Антонија
Настић IV/4
Прво место на литерарном конкурсу „Голубић 2015“ у организацији Градске библиотеке
„Корло Бијелички“ из Сомбора
