Select Menu

Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

октобар 2015
Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд


Босоного детињство


С
ви знају да се живот пре и сада разликује у много ствари. Тако се и живот моје мајке разликује од мога не само по искуству него и по начину одгоја. Чини се да су тада деца била озбиљнија јер су морала брже да уче.
Детињство моје мајке почело је у забаченом селу надомак Таре. Одрастајући са млађом сестром, оцем и мајком, морала је да ради много ствари. Од чувања оваца до потпале дрва, преко учења, све је морало бити завршено за одређено време. Али такође, било је и занимљивих ствари као што је трчкарање за овцама и безуспешно мужење телета. Ја морам да признам да нисам имао деку на кога сам могао да се угледам. Свакодневно дедино опијање и понашање у том стању натерало је моју баку да се разведе и пресели. Наравно, као што би било и свако дете, моја мајка је дуги низ година била емотивно утучена због понашања мог деке. Од тог тренутка њих три су живеле у једнособној просторији не већој од камп приколице. Она и њена сестра су мукотрпно завршавале школу полажући сваки испит на време. За време те кулминације моја мајка је схватила, видевши своје родитеље, какав човек треба бити, а какав не, схватила је шта је живот. Зато је напорно радила да изгради будућност мојој сестри и мени, да ми не бисмо пролазили кроз оно кроз шта је она прошла и да на мало лакши начин схватимо шта је то што цео свет мучи.
Овај мој поприлично лаган живот у граду је нормалан за двадесет и први век. Сваки рођендан, Божић и Нову годину сам добијао поклоне за које сам веома захвалан. Игра и забава је увек била присутна, али је морало да буде и учења. За разлику од моје мајке, ја дођем кући, опустим се и радим шта ми је воља, а она је морала чим дође кући да припали ватру и направи вечеру. Такође, увече останем до касно и гледам телевизију, а она је, по тада већ утераној навици, ишла у кревет кад сунце зађе. Као и сва данашња деца волим да се дружим и да се играм. Један вид мог дружења је одлазак у биоскоп, други игра напољу и одлазак на тренинг. Моја мајка је зато само нерадним данима могла да проводи време с вршњацима. Коначно, дошли смо до учења, које у мом случају није тако често било под присмотром родитеља док нисам дошао у више разреде. Она је морала да учи колико год је времена имала после наставе да би била одличан ђак. Али, са друге стране, мојој мајци и мени је заједничко то што за нас учење представља бекство од свега што тог тренутка није битно. Последња ствар коју бих издвојио као најбитнију била би упорност. Моја мајка је увек тражила решење из корена проблема. Није одустајала докле год је тај проблем присутан. Знала је да је, ако жели да ме одгоји онако како је њена мајка то тражила од ње, морала бити упорна и стрпљива.
Сваким даном се трудим да пређем сваку препреку и да једног дана будем узоран родитељ као што је то моја мајка.



Жарко Николић, 7/4


НЕДЕЉА, 1. НОВЕМБАР

11.30       TРИ ПРАСЕТА, слободна представа


ПОНЕДЕЉАК, 2. НОВЕМБАР

Нема представа


УТОРАК, 3. НОВЕМБАР

Нема представа


СРЕДА, 4. НОВЕМБАР

Нема представа


ЧЕТВРТАК, 5. НОВЕМБАР


18:00     ДАМОЈЕД, слободна представа


ПЕТАК, 6. НОВЕМБАР

10.00 ДАМОЈЕД, организована представа


СУБОТА, 7. НОЕВМБАР

Нема представа


НЕДЕЉА, 8. НОВЕМБАР

11:30       ЧУВАРИ ПРИРОДЕ ЧИСТЕ, слободна представа





Позориште лутака задржава право измене репертоара



Невенка Вулић, ЈУОШ „Сутјеска“ Подгорица, Црна Гора


Вук Николић, 4-3

Сунце


Ено сунце, велико је!
Све је ближе, све је ближе.
Ах, то оно нама стиже!
Види, види све се буди,
Док се оно нама нуди!


За Табла Фест 15

Валентина Полуга, II-2, ОШ „Вук Караџић“ Власеница, Република Српска, БиХ

Учитељ: Снежана Лакета 
Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд


Дудин нови стил


Дуда обук'о  панталоне шарене,
у торбу спаковао слаткише пенасте,
кључеве од мотора узима,
каква је то сада фора?
Где то он иде?
Он купаће гаће има!
Бућну се,
покваси све.
Има право - вода је фина,
ту се и лав у води купа, јер...
КАДА ЈЕ ЛЕПО МЕСТО ЗА УЖИВАЊЕ.



Маша Перепелиуц  IV/4

Написаћу на табли
Хајде да се договоримо


Хајде да се договоримо
драги мој одрасли свете,
да све буде много лепше,
док сам још малено дете.

Пошто је све што је порасло,
некада и само било мало
и бела рада и пупољак руже
и све оно покрај моје Груже.

И ја бих волела да порастем,
па да теби ја дорастем,
да све што лети могу да такнем
и све ружно са земље да макнем.

И зато, док још не одрастем,
успорите мало, ја Вас молим,
дозволите ми да све волим
и поток у шуми, њиву и планине,
прелепа  брда и раскошне долине,
голубове и немирне ласте
и „свашта нешто још што расте“.

Хајде да се договоримо,
док сам још дете,
не журите, не јурите,
не дозволите да деца пате,
јер ове наше годинице,
никада више не могу да се врате.


За Табла Фест 15

Уна Бугарчић, IV5, ОШ „Станислав Сремчевић” Крагујевац

ментор: Предраг Николић
Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд


Сећање на Ану Франк

Учитељица, а једва старија од мене
Речима као да прескаче конопац
Путује кроз простор и време
У клопци, у жици
Без права на светлост дана
Док време тече да траје
Светионик подиже Ана.



Лав Лукић, 6/1
Невенка Вулић, ЈУОШ „Сутјеска“ Подгорица, Црна Гора


Све на слаткише мирише


Ја обожавам слаткише
На чоколаду ми кућа мирише.

Смоки, штапићи, лизалице,
Ма, волим све грицкалице.

Једем слаткише и сланише,
А стомак се пуни све више!

Мислим да слаткише сва дјеца воле
И на одмору и послије школе.



Варја Вукчевић,  IV-3 
Наташа Липовац, ОШ „Вук Караџић” Београд

Јесен у граду

С
тигла је јесен у мој град. Ђаци су у школским клупама.
Много је укусних плодова које дарује јесен и људи спремају зимницу. На дрвећу лишћа више нема. Листови су постали бакарни, наранџасти, браонкасти а то су све јесење боје. Жуто сунце су прекрили тамни и сиви облаци и спремала се киша. Ветар је био разигран и деца су пуштала змаја. Моји другари и ја волимо да се играмо у градском парку. Сакупљамо плодове кестена и правимо фигурице животиња. Играмо се и скачемо по сувом лишћу. Златно лишће шушти прекрива стазу и шушти под ногама . Трава је влажна и сасушена. Веверице скакућу наоколо и сакупљају храну за хладније дане. Неке животиње тону у зимски сан и преспавају целу зиму. Роде и ласте се селе у топлије крајеве па нам опет дођу на пролеће.
Град је обукао јесењу хаљину и лепа јесен је свуда око нас.

Милица  Бургић  IV-4  


Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд


Другарство


Другарство је дивно
и свакоме прија.
Имати друга права је милина!

Имати другове, пријатеље праве
велика је част, богатство за све нас.

Анђела, Нађа, Симона и Петра
другарице су моје, зa сва времeна.
Набројала би ја и остала имена
aли је места мало, а и времeнa.



Лана Пантелић IV/4

Моја породица

Права вредница моја мама,
све што треба уради сама.

Мој тата направи све у један мах,
с њим много волим да играм шах.

Моја сестра паметница права,
ја јој кажем: „Моја мудра глава.“

Све их гледам у једном лицу,
највише на свету вилим своју породицу!


За Табла Фест 15


Хелена Малић, 3/3, ОШ „Свети Сава“ Панчево

Невенка Вулић, ЈУОШ „Сутјеска“ Подгорица, Црна Гора


Варја Вукчевић, 4-3
Наташа Липовац, ОШ „Вук Караџић“ Београд


Чудна јесен

К
роз наш град пролази чудна јесен. Грађанима се мења расположење.
Долазе сиво-црни облаци.  Ветар провлачи своје руке кроз гране голог дрвећа. Опало лишће разлива се у доста боја зелене и наранџансте нијансе. Кишобрани разних боја веселе празне и кишне улице. Деца су тужна јер се не играју напољу. После школе сви беже кући јер је хладно. Мала деца уживају скачући са водом у својим шареним чизмицама разних шара. Све мирише на земљу и траву док шетате зелено–наранџастим парком. Ујутру нам се  толико спава и нико не жели да се извуче из топлог и меког покривача. Понеки зрачак сунца се пробије,  али нестане када почне да сипи киша. Животиње су се сакриле и тужне су јер нема сунчевих зрака. Када погледам у небо видим јато птица које прелеће сивим небом на путу за југ. Шетала сам и приметила много знакова јесени. Волим јесен јер је на неки начин и креативна зато што од лишћа и гранчица можемо свашта да направимо. 
Јесен је веома лепо годишње доба јер доноси много воћа, радости, среће јер је пуна забавних ствари!

Лена Брачевић, IV4


Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд



Чућемо се


Чујем како мати
Често каже тати.

„Чућемо се телефоном
И скочићу до тебе“.

Па се дивим,
Ал' се и бринем.

Јер мати није маче,
Да тако лако скаче.


Анђела Пешић, 5/3
Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Нови Пазар


Правилна исхрана – Од њиве до тањира


ХРАНА ТРЕБА ДА СЕ БИРА
ЗА ЗДРАВЉЕ ЈЕ БИТНА
НАЈЛЕПША ЈЕ  НА ТАЊИРУ
ИЗ ДЕДИНЕ БАШТЕ БЛИТВА.

ХЛЕБ НЕ РАСТЕ У МАРКЕТУ
НИТИ ЧОКОЛАДА ЦРНА,
ИЗБЕГНИТЕ НЕЗДРАВУ ПАШТЕТУ
И ЈЕДИТЕ СУНЦЕМ ОКУПАНА ЗРНА.

БИРАЈ ЗДРАВЉЕ
КАД ВЕЋ МОЖЕ ДА СЕ БИРА
НАЈЗДРАВИЈА ЈЕ ОНА ХРАНА
КОЈА СТИЖЕ СА ЊИВЕ ДО  ТАЊИРА.

СЛУШАЈ  ГРАМЗИВИ СВЕТЕ,
ОКАНИ СЕ СВОЈИХ МАНА!
СХВАТИ ДА ЗА ДЕТЕ
НИЈЕ ГМО ХРАНА.

Хана Тртовац, 5-4

Пријавите се на: Постови (Atom)
Copyright © 2014 Табла. Premium Blogger Template | Designed By TemplatePixel - Published By Gooyaabi Templates