Select Menu

Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

мај 2015

Драгана Вучен, OШ „Младост” Нови Београд

Ученици II-4 правили сат од картонског тањира

Како би научили да гледамо на сат, на часовима ликовне културе правили смо сат од картонског тањира.
Картонске тањириће кружног облика, бојили смо темпера бојом. Бројеве смо исписали фломастерима, а казаљке смо направили од картона у боји.
Уживали смо у раду, забављали се и учили да гледамо на сат. Баш су лепи наши сатови!



















Невенка Вулић, ЈУОШ „Сутјеска“ Подгорица, Црна Гора

ЗАШТО БАШ ПЈЕГИЦЕ

Питала сам маму
-Зашто имам пјегице,
зашто руже моје лице?!
Она каже - Баш ти лијепо стоје моја срећице!

Станем испред огледала
па се питам:
Може ли камилица
да ријеши проблем
мога лица?

А онда дође тетка као добра вила
За час ме утјешила:
- Моја љепотице:
Пјегице имају само срећне дјевојчице!

Мина Томашевић, трећи разред


Похваљена и штампана у Зборнику II фестивала „Краљевство бијелих  рада“ у Бијелом Пољу.

Славка Аврамовић, ОШ „Свети Сава“  Младеновац

КАДА  ПАДНЕ СНЕГ...

Када падне први снег
и покрије наш мали брег,
Деда Мраз нам тада стиже
и осмехе за све ниже.

Деда Мраз је добар дека.
Долази нам из далека!
Дуга му је брада бела,
црвена му капа цела.

Сва га деца пуно воле,
чекају  га после школе.
Да им дође с поклонима
и шареним балонима!

Урош Маринковић  2/3


ОБЈАВЉЕНА ПЕСМА У ЗБОРНИКУ 27. НЕВЕНОВОГ ФЕСТИВАЛА ДЕЦЕ ПЕСНИКА У САВИНОМ СЕЛУ

РЕПЕРТОАР ПОЗОРИШТА ЛУТАКА
31. МАЈ – 7. ЈУН



НЕДЕЉА, 31. МАЈ

11.30     ЗЛАТОКОСА, слободна представа


ПОНЕДЕЉАК, 1. ЈУН

Нема представа               

УТОРАК, 2. ЈУН

10:00        ЗЛАТОКОСА, организована представа


СРЕДА, 3. ЈУН

Градска слава „Свети цар Константин и царица Јелена“


ЧЕТВРТАК, 4. ЈУН

10:00     ЗЛАТОКОСА, организована представа

18:00     ЗЛАТОКОСА, слободна представа


ПЕТАК, 5. ЈУН

18:00        СЛИКЕ СА ИЗЛОЖБЕ, организована представа


СУБОТА, 6. ЈУН

Нема представа


НЕДЕЉА, 7. ЈУН

11:30       АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА, слободна представа



Позориште лутака задржава право измене репертоара

Мирјана Шошкић, ОШ „Владислав Рибникар“ Београд

О мојој ружи

Ружо, ружице,
зелене ти ножице.
Кад си жедна
ја ти дам хладне водице
за твоје црвене, нежне латице.
Ружо, ружице,
зелене ти ножице.


Анђела Богићевић, 4/2, учитељица Виолета Алфелди

Наташа Липовац, ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“ Београд

(Константин је у Србију дошао из Канаде. Није знао српски језик. Ево како то изгледа после 3 године!)

Љубавна прича

Некада давно, пре једанаест месеци живела је принцеза свих мачака Вики и њена млађа сестра Цица. Живеле су у великом стану и живеле су срећно. Оне су сваког дана јеле краљевску храну и имале су велико игралиште на коме су се играле и све је било лепо.
Али једног летњег јутра, док су се принцезе Вики и Цица играле десила се једна нова ситуација. Њихови родитељи су хтели да их натерају да се венчају са неким. Вики и Цица су биле изненађене и биле су узбуђене. Дошли су сви принчеви мачака и није знала ни једна од њих који је принц бољи. На крају принцеза Вики одлучи да се венча са принцом Љубом, а Цица није хтела никога.
Родитељи су били љути на Цицу и одлучили су да је казне. Цица је била љута и нерасположена и отишла је у собу. Али док је седела у соби угледала је једног пса. Она се заљубила у њега на први поглед а и пас у њу. Они су причали преко прозора, били су срећни што су се упознали и заклели су се да ће сваког дана причати.
Они су тако причали сваког дана и забављали се, али једног дана су је отац и мајка ухватили како прича са псом. Мајка је била изненађена и била је зачуђена, али отац је био љут и закључао је у тамницу (дечју собу). Она је била уплашена док није дошао пас и спасио њу из тамнице. После тога је  била срећна што је ослобођена.
То  је принцеза Вики  видела и одлучила је да и она и принц Љуба пођу са њима. Отишли су из замка и живели су срећно и лепо до краја живота у њиховом новом стану.


ЉЕПАВА КОНСТАНТИН III-4

Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд

РОЗЕ СЛОН

Једнога дана у зооврт-у,
Свирао је саксофон,
Веровали или не,
Насмејани розе слон.

Чудан је то зоо-врт
У ком живи розе слон,
Са сукњицом шареном,
Скакуће уз сваки тон.

И гле једе розе цвеће
и траву и разно воће
и да пева и да игра
он жели и хоће.

И не сме се сликати
Чувар ми је реко
Па, како у ово да поверује неко?

Усликах га кришом,
неколико пута,
намигнух му да не каже
и трк из зооврта.

Кад погледах слику
Нигде розе боје
Пробудих се, неста сан
Сад су праве боје.


НАЂА  МИКОВИЋ III-4



Амбасада Републике Србије у Токију доставила је овом Министарству информацију о међународном такмичењу у писању есеја за младе на тему „Моја улога као грађанина Земље" у организацији Goi Peace Foundation и UNESCO.

Право учешћаимају млади до 25 година, у две старосне категорије: а) деца до 14 година и б) млади од 15 до 25 година.

Есеји се пишу на енглеском, француском, шпанском или немачком језику и дужина је 700 речи или мање; односно до 1600 словних места на јапанском језику.

Есеји морају да имају на насловној страници следеће податке: категорија такмичења (деца или млади), наслов есеја, име аутора, адреса, број телефона, е-маил, националност, годиште, пол, назив школе (за кандидате школског узраста) и број речи у тексту.

Потребно је приложити и листу имена учесника и име и контакт адресу наставника или директора школе. Наставници или директори школа могу поднети заједничке пријаве за више кандидата истога разреда или годишта.


Достава есеја врши се поштом или електронски. За електронско достављање есеја потребна је регистрација на вебсајту организатора: www.goipeace.or.jp

Адреса :

International Essay Context c/o The Goi Peace Foundation
1-4-5 Hirakawacho, Chiyoda-ku, Tokyo 102-0093 Japan

Есеји морају бити оригинални и необјављивани. Само једна особа може бити аутор есеја. Коауторски есеји неће бити прихваћени. Право објављивања есеја задржавају организатори.

Рок за доставурадова је 15 јуни о.г.


Заинтересовани кандидати додатне информације могу добити обраћањем на: essay@goipeace.or.jp

Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Други књижевни конкурс „Пошто Београд“ поводом манифестације „Момини дани“ у Миријеву, за поезију, прозу, есеј и хаику


Други  књижевни  конкурс  „Пошто Београд“  поводом манифестације „МОМИНИ ДАНИ“ у Миријеву, за поезију, прозу, есеј и хаику.

Пропозиције:
ПЕСНИЧКИ  КОНКУРС:
Доставити две песме не дуже од 24 реда у три примерка под шифром, са разрешењем шифре у посебној запечаћеној коверти.
ПРОЗА:
Доставити једну кратку причу  (до 16 редова) у три примерка, под шифром и разрешењем шифре у посебној запечаћеној коверти.
ХАИКУ:
Доставити 5 хаикуа или један циклус у три примерка под шифром и разрешењем шифре у посебној запечаћеној коверти.
ЕСЕЈ о Моми Димићу.

Све радове доставити на адресу:
Књижевни клуб Мала птица
Николе Доксата 18
11160 Београд
са назнаком „За књижевни конкурс“ и назнаком „за поезију“, „за прозу“, „за хаику“ и „есеј“ (Ученици основних и средњих школа на коверти пишу и „основна школа“ или „средња школа“)

Право учешћа на конкурсу имају:

1.Ђаци основних школа
2.Средњошколци
3.Остали
Конкурс је отворен  од  27.5.2015. до 27.6.2015.


Резултати конкурса биће објављени 10.9.2015, а радови награђених и одабраних биће објављени у другом зборнику Књижевног клуба Мала птица „Момини дани“ и јавно презентовани на манифестацији „Момини дани“ која ће се одржати од 5-9.10. 2015.


Центар за ликовно васпитање деце и омладине Војводине и Д. Д. “Маркетпринт“ Нови Сад расписују конкурс за 29. изложбу ауторског стрипа ученика основних школа.
Стрип као могући вид стваралаштва, изражавања и комуникације нашао је сигурно место у настави ликовне културе и изложбено-инструктивној делатности Центра. У жељи да наставимо ову акцију и претворимо је у сталну изражајну потребу младих, наглашавамо неопходност за још адекватнијим односом према низу проблема законитости ликовних уметности, специфичности медија стрипа и програму наставе ликовне културе.
Услови конкурса :
-стрип мора бити оригинално и самостално решење ученика
-сваки ученик може да пошаље по једну таблу (страну) или 3 до 4 траке (каиша) стрипа
-евентуална употреба боје треба да буде у функцији цртежа и идеје
Приспеле радове ће прегледати стручни жири и доделити три прве, три друге и три треће награде. Посебно признање биће додељено ликовном педагогу за колекцију радова.
Радове слати до 31. октобра 2015. године на адресу Центра за ликовно васпитање.

Услови конкурса:
На конкурсима могу учествовати сва деца предшколских установа, основних и средњих школа, преко установа или индивидуално. Радови се не враћају него остају у збирци Центра за ликовно васпитање. Молимо вас да не шаљете радове који садрже органске материје (плодови природе, зачини…). Организатор задржава право да радове користи за друге непрофитабилне изложбе, у добротворне сврхе и да их репродукује у штампи.

Адреса Центра је:
Цвећарска 22, 21000 Нови Сад, тел. 021 541 052, 063 1074771

clikvasp@gmail.com
www.likovnicentardece.org

Радове послате у ролни жири неће узимати у обзир.

Молимо вас да на полеђини сваког рада читко, штампаним словима испишете следеће податке:
-име и презиме детета, разред,
-назив школе
-место и поштански број
-име и презиме ликовног педагога

-контакт телефон или електронска пошта

 Наташа Липовац, ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“, Београд

ДОЖИВЉАЈ КОЈИ МЕ ЈЕ РАСТУЖИО

Једном ми се десио један тужан доживљај, који ми је дубоко од тад урезан у сећање.
Све то се догодило 8. октобра 2011. године. Тог дана је мој дека преминуо. Тата нам је тог дана, рано ујутру јавио тужну вест. Читава моја породица се једва суздржала да не заплаче, а најтеже је било мојој баки. Трудио сам се да све време прелиставам дечје новине, али сам толико био врућ од плача и било ми је веома, веома лоше.
Пре него што је преминуо, нисам га видео месец и по дана, јер је све време био у болници. Тата ми није дозволио да идем на сахрану јер је мислио да ће ме то много растужити. Био сам упоран и хтео сам, а упорност се исплатила. Све декине и наше комшије су дошле тамо веома тужне и сви су били видно нерасположени. На сахрани сам мислио да ћу моћи да видим њега - мог деку, али нисам могао... Тамо је био присутан и поп који је говорио молитву.
Деку су полако закопали у гроб, а са деком и једну моју бистру сузу која је полако из ока пала.
Мама ми данас често каже да стално замишља како нас дека чека у дворишту и нешто вредно ради.
Након свега тога сам често сањао деку и говорио му: „Увек ћеш бити у мом срцу!“ Често помислим: „Она звезда на небу је мој дека.“
Било ми је јако тешко да разумем све то, али ипак, десило се то што се десило и ја ту ништа не могу да променим.


АЛЕКСА НОВАКОВИЋ, III-4
Пријавите се на: Постови (Atom)
Copyright © 2014 Табла. Premium Blogger Template | Designed By TemplatePixel - Published By Gooyaabi Templates