Невена Давидовић - Прича опалог листа
Unknown
17:28:00
0
Славица Бијелић, ОШ „Милош Марковић“,
Лелић
Једног тмурног
јесењег јутра устала сам и кренула у шетњу.
Напољу је било
облачно и падала је ситна киша. Сунце је стидљиво помаљало своју жуту главицу
иза сивих, тмурних облака. Мамио ме је мирис плодова у воћњаку. Са грана дрвећа
је висило сочно мирисно воће. Чуо се жагор људи који су брали зреле јабуке и
крушке. Ораси су попадали на пут, а хитра веверица их је скупљала што је могла
брже. У даљини се чуо звук моторне тестере. Утихнуо је весели цвркут птица.
Газила сам по црвенкасто-жућкастом тепиху. Ветар је љуљао
гране на дрвећу, а лишће летело на све стране. Један лист ми је пао на раме.
Узела сам га нежно, а он ми је тихо прошапутао: „Пре неколико месеци био сам
млад и зелен, а сада сам труо и жут. Радовао сам се сваком новом дану, сваком
сунчевом зраку.
Ветар ме је одувао са гране и ко зна где ће ме још одувати. Још мало ће ме
и хладни бели покривач прекрити.“ Тек што ми је испричао своју тужну причу,
дунуо је јак ветар, а лист са мог длана је одлетео.
Ко зна где ће
га ветар још однети и где ће завршити своје путовање.
Невена Давидовић IV раз.
