Select Menu

Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

2015
Тања Вречко, ОШ «Младост» Нови Београд


Ирена Сретић, ОШ ,,Стефан Немања“ Ниш
 

Никола Петковић III4
Славка Аврамовић, ОШ «Свети Сава» Младеновац
 

Новогодишњи базар


У
 понедељак 28.12.2015. године у ОШ “Свети Сава” у Младеновцу, одржан је Новогодишњи базар.
Свако одељење ученика млађих разреда имало је свој штанд у фискултурној сали. Био је велики избор за купце, а купци су били пре свега деца, али и родитељи. Продавале су се највише: играчке, на часовима ликовне културе прављени новогодишњи украси и честитке, али су се могле наћи и пернице, рачунаљке, слагалице, сличице... За свакога је било понешто и то по веома симболичним ценама. Прикупљени новац ће бити утрошен за куповину наставних средстава у школи.
Сви су уживали разгледајући, купујући, продајући, а можда ће овај базар некога подстаћи да сам код куће направи нешто креативно и тако предстојеће празничне дане још више улепша и себи и онима које воли.
Најлепше је било дружење што показују осмеси, па и вама свима уз осмех желимо срећну Нову 2016. годину.

ученици 3/3 ОШ “Свети Сава” у Младеновцу
и учитељица Славка Аврамовић




Желимо вам
Поклона пуне врећице,
На торти веселе свећице,
У дневнику само петице,
А у животу пуно срећице!!!



Ваша Табла
Невенка Вулић, ЈУОШ "Сутјеска" Подгорица, Црна Гора

Дарија Брновић, IV-3
Ирена Сретић, ОШ ,,Стефан Немања“ Ниш

 
Наша домовина


Србија, то је само наше нешто,
у срцима свих нас она има своје место.

Вековима она на Балкану стоји,
границе чува, никог се не боји.

Србија јесте земља мала,
али нам је добру војску дала.

Међу њима свима стоји и мој тата
и чини поносним маму, мене, брата.

Војници, то су наши јунаци,
као у школи одлични ђаци.

За земљу ову и живот ће дати,
не дају да њено име ико блати.

Домовина наша стално учи и пише,
са знањем нас деце она дише.

Ми смо њени будући људи,
па и ти друже вредан буди.

Школа наша носи тако славно име
и ми се сви поносимо тиме!


Лука Боровац III4


Песма прочитана на књижевној вечери, посвећеној родољубивој поезији, 17. децембра 2015. године
Сузана Јанковић, OШ „Васа Чарапић“ Бели Поток

 
Лептир


Полетео лептир
на пут око света,
обукао чарапе
са шареног цвета.

Чарапе су шарене,
а мајца је жута.
Махао је деци
са далеког пута.


Павле Несторовић III/1

Награда на републичком литерарном конкурсу „Дани Гордане Брајовић“ у Алексинцу за написану песму

Друго место на такмичењу „Мајски песнички сусрети“

Награда за написану песму објављену у дневним новинама Вечерње новости


Гордана Станојевић, ОШ «Краљ Алњксандар I» Београд



Ученици II-4 разреда ОШ «Краљ Александар I» из Београда су правили стрип по мотивима Бајке о рибару и рибици.

















Славка Аврамовић, ОШ “Свети Сава” Младеновац


Ч
еститка може бити усмена или писана! Можемо је купити, али и направити. Када је правимо, она је јединствена, другачија од осталих.
Ми смо у нашем одељењу одлучили да на часовима ликовне културе и ликовне секције направимо сами честитке, али и разнобојне коверте како бисмо их послали онима које волимо и поштујемо. На часу српског језика ћемо их написати и пожелети  им срећне празнике. Уз то смо још направили и украсне кутијице у које можемо упаковати ситније поклоне и тако обрадовати чланове породице, другаре и неке драге особе које волимо.
Користили смо разнобојни папир, колаж папир, ролне од тоалет папира, лепак, фломастере, вату, украсне траке...
Заједно смо радили, радовали се успешно оствареном задатку, а верујемо да ће се обрадовати и они који добију нашу честитку!

СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ!
ученици 3/3 и учитељица
ОШ “Свети Сава” Младеновац







  



Тања Вречко, ОШ «Младост» Нови Београд

 
Бела јелка


Т
ог дана мама је донела белу јелку. Била је прелепа. Дала нам је мале украсе, а ја сам је са мојом браћом Миланом и Душаном окитила. Када је мама отишла у своју собу, упалили смо лампице. На упутству је писало да се прекидач притисне само три пута. Душан ме није послушао и кликнуо је четврти пут.
Изненада, зид иза јелке се отворио. Јака светлост нас је на тренутак заслепела. Када смо отворили очи, провукли смо се поред ње и угледали још једну, али огромну, светлуцаву јелку. Додирнула сам њен украс, а он се померио и рекао: "Хеј, не дирај ме!” Из ње је изашао патуљак и чаролијом смањио мене и моју браћу.
Кренули смо у обилазак. Испоставило се да је јелка цео град. Ту су биле пијаце са лампицама и украсима, у продавницама су продавали разно чудно воће, а снег им је био брашно. Сели смо у један кафић и поручили снегућино. Патуљак нам је причао о леденом чудовишту које жели да исече њихову јелку за Нову годину. Пажљиво смо га слушали и питали шта ће се десити ако то уради. Рекао нам је да ће све јелке на планети увенути, ако га не зауставимо.
Одједном се све затресло. Кроз прозор смо угледали ужасно лице Леденог чудовишта. Са огромном секиром у руци прилазио је дрвету. Ухватио је стабло грубо га продрмао, а преплашени патуљци су падали на снежно тло. Хтео је да исече јелку и однесе је са собом на облаке како би само он могао да слави Нову годину. Браћа и ја истрчали смо напоље. Трудили смо се да му објаснимо колико је патуљцима потребна јелка. Попели смо се на његово раме и запевали "Звончићи, звончићи”. Изненада он је тужно сео и рекао да само жели да као и сви има јелку за празник. Уплашени патуљци су пришли и рекли: "Зашто не би славио са нама?’’
Сви смо се дивно провели. Ледено чудовиште је обећало патуљцима да више неће покушавати да им узме јелку, а они њему да ће га увек позивати код њих за Нову годину. Испратили су нас срећни. Вратили смо се кући и наставили да китимо белу јелку, знајући да то никада нећемо заборавити.



Mина Смољановић, IV-4
Снежана Лакета, ОШ «Вук Караџић» Власеница, Република Српска, БиХ

 

Милан Деурић, 3-2
Ирена Сретић, ОШ ,,Стефан Немања“ Ниш

 
Моја школа


Велика је школа моја,
веселих и шарених боја.
Волим њене столице и клупе
другове када се око ње окупе.

Некима је школа само фора
иду тамо јер се ићи мора.
А ја отуд не би и изашла
нигде такво друштво не бих нашла.

Школу красе деца,
то је прича стара,
школа с децом расте,
крила им отвара!


Ана Коцић III4


Прво место на 14. међународном фестивалу поезије за дјецу и младе „Поезија у башти сљезове боје“, децембар 2015. у категорији од I од IV разреда
Снежана Стојановић, ОШ «Васа Чарапић» Бели Поток

 
Tаленат


А
ко не знате шта је чудо, ја ћу вам рећи: то је када ја, која  не волим да читам, седнем и напишем састав. Сада се сигурно питате шта је ту необично, а ја вам кажем да је чудно што ни из чега испадне често нешто, а  чешће и нешто  добро  па  се  то  награди J
Кажу ми да сам талентована за писање. А шта је таленат? То је оно што ти је Бог дао, али  не знаш да имаш у себи, већ само одједном искочи.
Свако поседује неки таленат... Ево једна моја другарица је талентована за падање - кад год је пала,  или је нешто уганула или истегла или поломила. Мало, мало па је гипсирана - као да је окачила признања за падање! Не може то свако - колико је нас пало па нам није било ништа! Значи, не поседујемо сви таленат за падање. Још једна моја другарица је талентована за писање песама и све их посвећује истом дечаку. Наставница је препознала њен таленат, али дечак није. Е, ту ми већ није  јасно  да ли он не поседује таленат за читање, или за љубав? Можда не поседује оба, и баш ми га је жао. Али су зато песме моје другарице баш лепе и осећајне!
Мој друг  Пера поседује таленат да креира ситуацију! На пример, падне му оловка и ,,случајно“ боцне Мргуда, који седи испред.  Мргуд скочи, удари ногу о сто, па се саже да ухвати ногу а онда удари главу. Изроди  се  читав  мали  хаос! Видите, Пера је талентован да Мргуду једним потезом направи три повреде. Притом га избаце са часа и он добије продужени одмор. Вишеструко талентовано дете!
Сима је талентовани  баксуз  - од сваке девојчице добије шамар када је пољуби. А  Миљан, рецимо, никада није добио шамар. Кажу то се зове антиталенат.
Сви ми смо уметници на свој начин. Моји другови су рођени  да створе догађај, догађаји  да пређу у неизбрисиве успомене. То су драгоцености које носимо кроз живот и због којих се увек насмешимо када их се сетимо.
А мој  таленат је баш ово писање. Чежња да вам измамим осмех док читате мој текст. Појавиће  се  чудо на вашем  лицу! Створиће се осмех који ће вам улепшати лице, дан и  цео свет. Насмејати  и  орасположити неког, права је уметност! За  то  је  потребан  посебан таленат!        

         
Дуња Вићентијевић, 73


Похвалница на конкурсу за најбољу кратку причу у оквиру УрБан Фест – а у сарадњи са Градском библиотеком “Божидар Кнежевић” из Уба
Пријавите се на: Постови (Atom)
Copyright © 2014 Табла. Premium Blogger Template | Designed By TemplatePixel - Published By Gooyaabi Templates