Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба


Лидија Марић Јовановић, литерарна секција „Разиграно перо”,
ОШ „Миле Дубљевић“ Лајковац






КОМАРАЦ


Препливала бих Атлантик
одјурила бих на Артик
да се решим тог вампира
што ми стално лице дира.
Тако бих га треснула и целог га пљеснула
добио би штаке и болове јаке.
Неком другом нека зуји, трећем, петом нека бруји.
Погађате мука шта је, комарац је истина је.


ТИЈАНА ВИДАКОВИЋ, -1




Божић


Тог  чудесног  јутра  радост  је  са  неба  долазила.
У  људска  срца  нада  се  уселила.
Нови  почетак  свима  је  дао  снагу  и  вољу.
Витлајемска  звезда  најавила  је  будућност  бољу.
Рођен  је  Син  који  ће  знати  како  иду  укрштени  путеви,
који  је  пут  најбољи  и  где  треба  скренути.
Рођен  је  Онај  који  ће  помоћи  људима  у  злу.
Рођен  је  Онаj  који  ће  се радовати  с  њима  у  добру!




За Други Таблин божићни конкурс


Лана Вељковић
, 5-3, ОШ "Васа Чарапић" Бели Поток

Наставница Снежана  Стојановић


Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи







Бајка о рибару и рибици – препричавање


У једној старој колиби живели су баба и деда. Једнога дана деда је отишао на пецање, а баба је чувала кућу и спремала ручак.

Када је деда стигао поред мора, све време је хватао рибе, али није могао да упеца ниједну. Када је задњи пут бацио мрежу, ухватио је једну златну рибицу која испуњава жеље. Он није затражио ниједну жељу, па ју је пустио. Онда је стигао кући и све испричао баки. Када је то чула, бака му је одмах рекла жељу. Деда је отишао и позвао рибу. Тада се узбуркало сиње море и риба је испливала на површину. Деда је рекао бабину жељу, а риба ју је испунила. Баба је била незадовољна и тражила је још жеља. Када је баба затражила задњу жељу, деда је отишао на море. Молио је рибицу да испуни још само ову жељу, али риби се није свидело да баби буде слуга, па је све жеље поништила и баба је остала без жеља.


Анастасија Царевић, други разред


Драгана Станојевић, ОШ „Јастребачки партизани“ Мерошина, ИО Доња Расовача








Ученици I разреда





Хоћу да видим далеку земљу


Вредни смо онолико колико упознајемо друге, колико смо спремни на нова искуства у лепоти и истраживању света око нас, и много даље од тога.
Колико су нам жеље различите уочавам сваки дан. Моји другари желе да постану славни фудбалери, маштају о најмоћнијим рачунарима, мобилним телефонима. Жеље се свакодневно нижу и преплићу, а ја већ одавно желим да посетим Велику Британију и упознам Британце. Често се, због тога, питам да ли су ми жеље реалне, али и даље сигурно знам зашто бих то желео да урадим. Спојио бих садашњост и прошлост. Прво бих се упутио у Ливерпул одакле су познати Битлси о којима сам слушао од моје баке. Ту, на западу Енглеске, поред реке Мерси, гледао бих у Ирско море. У Ливерпулу не бих био само због тога већ бих журио на Енфилд, стадион мог омиљеног клуба „Ливерпула”. Овај предиван стадион отворен је хиљаду осамсто осамдесет четврте године и када има места за четрдесет пет хиљада гледалаца, било би једно и за мене. У граду културе и традиције уживао бих јер лако је у Енглеској уживати, али како не отићи у космополитски град  који је уједно и главни град, Лондон? То, заиста, не бих могао да пропустим. Ушао бих у оближњи ресторан, пио енглески чај са пар капи млека и посматрао кишни дан. Провозао бих се на Лондон Ају, а затим сликао испред Биг Бена. Од преко тристо различитих националности које живе на подручју овог града упознао бих и друге људе, не само Британце, али бих их свакако најлакше препознао. Из Лондона бих отишао у Манчестер да одгледам један прави градски дерби у фудбалу. Овај град познат је по зградама, уметницима и музичарима, а у целој Британији преплиће се прошлост и садашњост. Стара здања, традиција, музика, спорт.
Понекад одсањамо ствари и догађаје гледајући отворених очију маште, а некад се жеље једноставно остваре. Надам се да ће се и моје путовање у далеку и лепу Британију једном остварити.



За Табла Фест 18

Андреј Поповић, V3, ОШ „Ђура Јакшић” Кикинда

Ментор: Весна Милошев


Јелена Вемић, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак






Моја омиљена животиња


Све животиње су лепе, али мени се највише свиђа мачка. Мој први суссрет са мојом мацом је био код мог деде. Када сам јој пришао, почела је да скаче на мене. Убрзо сам схватио да жели да се играмо.

Мачак је сиве боје и има црне пругице по себи. Назвали смо га Цицко. Цицко воли да пије млеко и једе рибе, а понекад лови и мишеве. Он је јако занимљив љубимац. Сваки пут ме дочека када дођем код деде. Притрчи аутомобилу и нестрпљиво скакуће наоколо. Када брат и ја играмо фудбал против тате, Цицко хоће да буде у нашем тиму. Он неуморно трчи за лоптом и чини утакмицу занимљивом.

Дружење са Цицком је јако занимљиво јер је веома дружељубив.


Стефан Турунташ, II-3


Нада Кљајић, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Опово, ИО „Олга Петров“ Баранда







Прва стручна  конференција  „Свет образовања брише границе“

Асоцијација „Најбољи наставници ЕX YU


Учитељица Нада Кљајић из ОШ „Доситеј Обрадовић“ Опово, ИО „Олга Петров“ из Баранде (Војводина),  је једна од 65 наставника бивше Југославије која ће добити престижну титулу – Најбољи наставник ЕX YU“.

Њен наставни и ваннаствни рад је допринео да до овог звања дође, јер је у раду одликује креативни приступ, примена иновативних метода, координирани рад, добар сараднички однос, мотивационе способности и велика количина ентузијазма.

Како би јавност схватила да се просветни рад не треба умањивати и ниподаштавати, ова изузетна стручна Асоцијација је формирана како би најстручнији наставници региона нашли своју сатисфакцију. Зато, што је подстицај неопходан и ђацима али и њиховим наставницима, како би образовање добило још јачи и племенитији значај. Ентузијазам је у свему неопходан, и истина је, он не може донети бољитак у материјалном смислу, али може донети задовољство и добру мотивацију у даљем раду.



Вредне и предане учитељице Жељана Радојичић Лучић  из Р. Србије и Весела Богдановић из С. Македоније су добиле идеју да заједно са тимом 14 суоснивача покрену регионалну Асоцијацију за све изузетне просветне раднике. Али нису очекивале да ће на овај начин покренути изузетно велики број просветних радника на сарадњу и жељу за чланством. Што говори да је овај начин сарадње био неопходан целом региону.
У Скопљу ће се зато 1. и 2. марта 2019. одржати Прва стручна  конференција под називом „Свет образовања брише границе“, на којој ће се поред квалитетног садржаја говорити и о четири врло важне теме данашњег савременог друштва:

- Ентузијазам у образовању, предност или мана
- Доступност примера добре наставничке праксе, инспирација или замка
- Лидерство у образовању у служби афирмације наставничке професије
- Предност и умрежавања наставника у будућности




Нада Кљајић ће такође, поред 12 наставника региона говорити о Ентузијазму у образовању и његовој предности или мани, и на тај начин ће бројни стручни скуп упознати са важним и снажним мотивима у просветном раду. Јер један савремени просветни радник не треба бити уско везан само за своју професију како би био успешан и предан свом послу, неопходно му је да поседује и широка интересовања као и константну жељу за учењем.





Биљана Батез, ОШ „Алекса Шантић“ Београд - Калуђерица






ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК ОШ „АЛЕКСА ШАНТИЋ“ У БЕОГРАДУ

Учитељица Тамара Милићевић






РЕЧ  УЧИТЕЉИЦЕ



Зовем се Тамара Милићевић. Рођена сам 30.01.1989. године у Београду, тако да је и мој професионални пут везан за Београд. Завршила сам основне и мастер студије на Учитељском факултету у Београду. Радим у ОШ „Алекса Шантић“ у Београду. Моји основни принципи су професионалност, рад, одговорност и поштовање моралних и етичких норми. У раду користим различите методе и облике рада. Сопствену праксу увек процењујем критички. Сопствене професионалне слабости превазилазим разменом искустава и стручним усавршавањем. Учим од колега и ученика. Истражујем са ученицима и долазимо заједно до нових открића. Волим свој посао и знам да ме нова искуства тек чекају и радујем се томе. У 2018./2019. школској години бих издвојила следеће теме:
- Радионица са бакама и декама Научили су ме бака и дека
- Шпорет на дрва, Смедеревац
- Изложба Мој омиљени цртани филм
- Новогодишњи базар
- Новогодишња радионица Чаробне кугле
- Поклони за децу Свратишта
- Новогодишња приредба
- Базар за 8. март

НАУЧИЛИ СУ МЕ БАКА И ДЕКА


      



Ученици су са бакама, декама имали радионицу „Научили су ме бака и дека“.  Правили су зимницу и припремали су се за зиму. Баке и деке су правиле зимницу, причали су своје рецептe, размењивали су својa искуствa, док су ученици слушали и учили нешто  ново.
Зимница, припремање за зиму, чување хране за предстајеће хладне дане. Данас се у продавници могу наћи сви производи, од воћа и поврћа, до других намирница. Па се поставља једно питање, зашто су се они одлучили да праве зимницу? Неки праве зимницу због економских разлога, зато што је јефтиније да се направи, неки зато што имају своју башту и од њихових прозвода праве, док неки зато што су поборници здраве исхране, којој ми тежимо и праве без хемијских и других додатака.
Један од савета које су ученици чули су да воће и поврће треба јако добро да се опере. Што су они и знали, али су се подсетили.  Већина тога се прска и то треба јако добро да се опере.
Воће треба разврстати тако што се од најлепших плодова праве компоти, а од мање лепих мармеладе и др. Тамо где виде црно (оно што није добро) то се одстрани са ножем. Воће се чисти пре припремања зимнице. Треба да се кува у емајлираном посуђу и да није оштећено. Шећер се ставља по рецепту. Готову зимницу стављају у стаклене тегле. На крају се напише на папир и залепи шта је у теглама. Правили су компот од шљива, кајсија, брескви, џем од кајсије, јагоде, купине и јабуке, малине, слатко од малине, лубеница... Једна бака прави и зимницу од грожђа и папричица. За ту комбинацију већина није чула, па смо се задржали на томе.
За зиму смо најчешће правили  производе од паприка, тј. ајвар. На радионици су баке и деке највише причале како су правили ајвар. Сви имају шпорете, велике шерпе... Сви су припремљени за зимницу. Нико није користио нова електрична помагала за печење паприка, већ су сви користили старе методе, за које смо се сложили да су се показала као најбоља. Ајвар праве онај који није љут, благи и љут. Парадајз су млели и стављали или у флаше или у кесе, па у замрзивач. Ту је и ловачка салата, кисели купус, туршија, кисели краставац, паприка... Док су неки и пекли паприку и стављали у кесе, па у замрзивач.
Након разговора на папиру су оживели зимницу. Објаснила сам им начин рада. Могу или да цртају поврће и воће на целој тегли, у зависности шта праве или само да нацртају на средини правугаоник и нацртају нпр. шљиву, а остатак тегле обоје љубичасто. Зимницу су лепили на припремљен „шпајз“. На сликама ће вам бити јасније моје објашњење.
На радионици је било прелепо и ученици се радују новом дружењу са бакама и декама.

МОЈ ОМИЉЕНИ ЦРТАНИ ФИЛM





Правили су кућу Снежане и седам патуљака.  Прављењу куће је претходио разговор о њиховом омиљеном цртаном филму и гледање цртаног филма. Од матерјала су користили кутије и ролне које користе архитекте за папир.

ШПОРЕТ НА ДРВА, СМЕДЕРЕВАЦ



 


Правили  смо шпорет на дрва. Користили смо кутије, велике папире које користе архитекте, црни хамер, папир у боји- црвена боја, бели папир, пиштољ за силикон, колаж папир сиве боје, бела темпера и маказе. Прво су залепили осам кутија са силиконом и направили облик шпорета. Након тога су обложили шпорет са белим папиром за архитекте.  Правили су поклопац за Смедеревац од картона, белог папира, црног хамера и темпере. Прво су картон исекли, обложили су га са белим папиром, на крају су залепили црни хемер, као на слици. Да би изгледао као прави попрскали су га са белом темпером. На четкицу су ставили мало воде и више темпре, потом су са прстом прскали. Након тогва су направили фиоке и рерну. За крај су правили шерпе користећи црвени папир, бели папир за туфне, да би рад био оригиналнији, залепили су и кесицу чаја. Они су скували чај, наложили ватру и уживају. А ви?

ПОКЛОНИ ЗА ДЕЦУ СВРАТИШТА




Организовала сам акцију под слоганом „Поклони за децу Свратишта“. Укључиле су се и  колеге у акцију, тако да је акција реализована на нивоу целе школе. Учествовали су сви који су желели.

НОВОГОДИШЊА РАДИОНИЦА




Ученици су имали Новогодишњу радионицу са родитељима. Разговарали су о зими, Новој години, Деда Мразу... Након разговора су правили магичне кугле. Уживали су и радују се новом окупљању.


НОВОГОДИШЊИ БАЗАР



    


Ученици су имали Новогодишњи базар. Правили су  честитке, украсе за јелку, рамове за слике, украсне тегле, свећњаке, поруке за Деда Мраза... Користили су рециклирани метеријал, који су скупљали од септембра.
Рамови за слике су направљени од стиропора за епрувете, на који су лепили бели папир, који је подлога на коју се лепи слика и потом су украшавали. Украшавали су са куглицама, као и са облицима, које су правили помоћу бушача. Да би било још лепше, користили су разне папире у боји.
Украсе за јелку су правили од  ролни од тоалет папира и вуне. Прво су пресекли ролну на пола, потом им је учитељица објаснила како да плете. На крају су везивали и добијали украсе за јелку, као капице. Од пластичних чаша (од киселог млека) су правили украсе за јелку, као звоно. Прво су залепили украсну траку на чашу са силиконом, потом су прскали са спрејом чашу и на крају су са бушачем направили звездице и залепили на чашу. Да би било лепше, користили су разне папире у боји. Поклопце од тегли су искористили да направе разне украсе за јелку. Трачице су лепили на поклопац и добијали су украсе од рециклираног матерјала. Од картона су секли звезде, на које су лепили трачице и тако су добили занимљиве украсе.
Честитке су правили на више начина, као што можете да видите на слици.
Тегле су украшавали салветама. Наиме, прво су теглу премазали белом бојом за бетон, потом су залепили салвету са лепком за тапете. Може да се лепи и са беланцетом. Техника може да се примени и за Васкрс. Дрвена, али и права јаја можете да украсите са салветом и белнацетом. Лепљење салвете на подлогу. Учитељица је прилагодила декупаж њиховом узрасту.
Свећњаке су правили са теглама и салветама. Салвете су лепили са лепком за тапете. Самим тим када се убаци свећа у теглу и запали, све се види.
Правили су и поруке за Деда Мраза. Нису они писали поруке, већ су правили писма на необичан начин и онда деца треба да пишу поруке, која купе на базару ту поруку. Одштамали су бојанку са мотивима Деда Мраза. Залепили су пластичну виљушку на коју су качили поруку. Самим тим добили су и украс за сто. Тамо где држе оловке на столу, могу и то да ставе.

НОВОГОДИШЊА ПРИРЕДБА



 


Дана  27.12.2018. године је одржана приредба ученика из продуженог боравка у сарадњи учитељице Здравке Бркић Којић, Тамаре Милићевић и наставнице ликовног Иванке Ивковић.
Патуљци су рецитовали песме о зими и Новој години, глумили и играли. Успешно су дочарали зиму и Нову годину.  Приредби је претходио Новогодишњи базар. Имали су и креативне радионице на којима су ученици правили пакетиће. На њима су учили како могу на различите начине да направе поклоне за Нову годину. У оквиру радионица су учили како могу да украсе коришћену теглу, како могу да направе честитке, украсе, јелкице, свећњаке... На тај начин добијени су употребљиви поклони за Нову годину. На Новогодишњој радионици са родитељима су правили чаробне кугле. Наиме, ученици су кугле од папира оживели са њиховим цртежима о Новој години и шљокицама. Поред радионица, овој приредби је претходила и акција сакупљања поклона за децу из Свратишта. Учитељица Тамара Милићевић је укључила колеге у акцију, тако да је акција реализована на нивоу целе школе. Учествовали су сви који су желели. Сви присутни су били веома задовољни и пуни позитивних утисака отишли кући.


БАЗАР ЗА 8.МАРТ


    


Учитељице Здравка Бркић Којић и Тамара Милићевић су реализовале базар поводом 8. марта. Са ученицима су правиле рамове за слике, честитке, цветиће и срца на штапићима, магнете,  флашице украшене шљокицама,  украсне чашице... За рамове за слике су користили разне папире, бушаче.. За честитке су користили разне технике и матерјале. Магнете су правили од украсних папира, а учитељице су купиле магнетне траке. Веште руке ученика су направиле прелепе радове, ученици су уживали и надају се да ће се њихове рукотворине допасти мамама и бакама.
Након реализованог базара, ученици су правили магнете са фотографијама њихове породице. Наиме, од папира су правили рамове за слике, залепили су фотографију коју су донели, а украшавали су са отиском са мотивима пролећа.


Ускоро почињу са припремама за Васкрс. Радују се новим радионицама и истраживањима!