Андрија Ристић - У бајкама је све могуће
Tabla
13:00:00
0
Jелена
Бабић, ОШ „Милић Ракић Мирко“ Прокупље, ИО Доње Кординце
У
бајкама је све могуће
Често
сањам. Имам
пуно неостварених жеља. Често склопим очи и маштам да ће ми се бар једна од њих
некад испунити.
А
да ме неко пита шта бих прво желео да ми се оствари, не бих знао да му
одговорим.
Имам
све, а опет... нешто велико немам. Увек нешто желим, тежим нечему.
Корачам
лагано сеоским путем. Ужарено камење жари ми голе табане, а никуда не журим.
Толико је топло да нема живе душе да се чује у селу. Све је замрло, све се
примирило, успавало од толике жеге.
Корачам
лагано. Замишљен. Ногу пред ногу. Пут се пружа у недоглед. Претвара се у танану
нит негле у даљини.
Одједном,
осетих као да ме неко држи под руку. Са друге стране смеје се неко. Лименко и
Страшило су уз мене. Лименко усправан, велики, леден. Страшило, некако
преискрено насмејан, насмејан као мало дете. Огромни Лав је мало подаље и
бојажљиво посматра шта се догађа. Нема храбрости да ми приђе ближе.
Кажу
кренули су у Оз код великог чаробњака. Кренули су да свако оствари по једну
своју неостварену жељу. Кажу чуда су могућа и само нам велики чаробњак може
помоћи. Чуда су могућа, ако дубоко верујемо у њих.
Лав
иде по храброст, Лименко тражи право срце, срце које куца, а Страшило да
паметан буде. Наизглед немогуће.
Питам
се да ли би мени Велики Оз испунио макар једну жељу...
Одједном
се земљани сеоски пут претвори у бескрајно дуг пут поплочан жутим циглама.
Наређаним тако беспрекорно лепо. Као да просто маме да се корача њима.
Кренусмо.
Лагано. Држимо се под руке и певамо. Другари моји и ја. Док тако весели
поскакујемо размишљам шта да тражим. Трчкарамо. Трчимо. Журимо да што пре
стигнемо. Столетна стабла која непомично стоје увајана у жуте цигле убзано
промичу. Промичу и дрвене колибе и необичне куће црвених кровова. Сами смо и
весели.
Ипак,
ја ...ја само једну жељу имам
- да ми се дека са далеког, бесповратног пута, макар
на трен врати...
Ноћ
се лагано спушта. Једна далека звезда, она најсјајнија привуче моју пажњу. Измами
ми осмех...
Чуда
су у бајкама ипак могућа! Хвала Лаву, Старашилу и Лименку...
Андрија
Ристић,
4. разред
Друго
место на конкурсу Народне библиотеке „Рака Драинац“ из Блаца
