Јана Митић - Рођенданска журка
Unknown
08:00:00
0
Ирена Сретић, ОШ
"Стефан Немања" Ниш
РОЂЕНДАНСКА
ЖУРКА
|
Н
|
а двору су
увелико текле припреме за мој девети рођендан. Не знам ко је био више узбуђен, ја или
моји родитељи. Они су замислили велику прославу, са пуно званица и из нашег и из суседног краљевства. Само су
издавали наређења око украшавања главне дворане, хране и пића који ће се
служити, морало је бити све савршено!
Ја сам их
само посматрала и тонула у своја размишљања. Да ли ће доћи моја најдража
званица? Да се разумемо, волим ја и
тетке и браћу и сестре и све, ама баш све рођаке, али... Да ли ће она
доћи? Питате ме ко!? Па Пепељуга, наравно, најлепша принцеза међу свим
принцезама на свету! Какве само хаљине има, накит, па оне њене стаклене
ципелице! Чула сам да је једну изгубила, али ваљда ће је наћи до сутра.
Тумарала сам
тако двориштем, тумарала, кад одједном видим нешто светлуца у грму ружа.
Приђем, а тамо ни мање ни више него стаклена ципелица. ,,Мора да је
Пепељугина“, прошло ми је кроз главу. Како ли је доспела овде. Узела сам је
пажљиво стархујући да је не сломим. Па стаклена је. Осмотрим је пажљивије,
стварно је прелепа, сва сјајна, прозирна, нежна. Да је пробам? Зашто да не, па
сама сам у башти, а и Пепељуга се неће љутити. Мало ми је велика, али нема
везе. ,,Баш си слатка“, чујем саму себе како говорим. Таман да је изујем, а оно
почеше да око мене лепршају неке звездице, нека дијамантска прашина, барем се
мени тако чинило и као да сам изгубила тло под ногама. Ма само је трен прошао и
ја сам била код Пепељуге у соби. Невероватно!
Она се силно
обрадовала што ме види. Рекла ми је да се не чудим што сам тако брзо стигла до
ње јер су те ципелице нешто посебно. Оне су чаробне! То јој је открила добра
вила која јој је и помогла да се припреми за бал где је и упознала принца. Како
је то дивна прича, као бајка! Док смо тако чаврљале нисам ни приметила да је
време за спавање већ увелико дошло. Обећала је да ће сутра обавезно доћи на
моју рођенданску журку и да ми спрема изненађење. Једва сам чекала сутра.
Позвала је свог кочијаша који ме је отпратио до куће.
Сутрадан је
све било у најбољем реду. Мама и тата су били задовољни свиме. Моји гости су
пристизали и пристизали. Ускоро се појавила и она, Пепељуга, наравно у пратњи
свог супруга принца. Била је тако очаравајућа. Ма нема лепше од ње, кажем вам!
Пружила ми је малу кутију лепо упаковану. То је био њен поклон за мене. Једва
сам чекала да га отворим. Знала сам да је унутра нешто посебно.
И таман сам
хтела да га отворим, кад мама најави сечење рођенданске торте. Сва усхићена
оставила сам поклон и отишла до стола са тортом. Била је фантастична! Велика,
троспратна у облику принцезе са круном на глави, а постоље урађено од розе
фондана са белим цветићима. Фантастично! Девет свећица је горело. Удахнула сам
дубоко и била сам спремна за дување свећица. Замислила сам и жељу! Један, два и
дувам! ,,Јано, Јано! Хајде ћеро, време је за устајање. Окаснићеш за школу!“
чула сам маму како ме дозива.
Не, па није
могуће! Реците ми да ово није био само сан! А мој дворац, моји гости, Пепељуга,
па њен поклон!? Не, нећу да се пробудим! Тако сам била љута на саму себе! Па
зар сада да се пробудим? У љутњи и бесу сам стискала песнице, а онда сам
осетила нешто у руци. Гле, привезак! Хм! Кад боље размислим, ма да ли је ово
уопште и био сан!?
Јана Митић, III 4
