Катарина Ковачевић - САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ
Unknown
10:00:00
0
Снежана
Стојановић, ОШ "Васа Чарапић" Београд
САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ
Небо тужно,
угасило је сунце.
Лишће пије слатке сузе неба.
Ветар покушава да заплеше са дрвећем,
али им јако корење не да.
А ја гледам горе док сузни бисери
капају ми са лица
и питам се - да ли ти то плачеш.
и питам се - да ли ти то плачеш.
Да ли си уопште на другој страни
облака?
Твоја стара душа, већ испресавијана
као још старији пергамент,
чува у себи на хиљаде добара.
чува у себи на хиљаде добара.
Имам осећај као да те
одувек познајем.
Сигурно си сада на дивану
са својим прецима и пријатељима,
али ипак нас крајичком ока чуваш.
Да ли си ти тај који нам даје
наду?
Да ли ти подмећеш крила
пред бездане који прете да нас смрве?
Да ли ти својим погледом
зраке сунца ка нашем образу
шаљеш?
Да ли ти нашој судбини пришиваш
златне конце?
Јеси ли ти тај који нам брише
сузе својим скутом?
Да ли си ти онај који нам својим
топлим дахом
пружа ветар у леђа, и никад не погреши?
Да ли ти својим речима окрепљујеш
наше породично стабло?
Твоје ли колено нашу колевку њише?
Да ли смо због тебе Срби?
Је ли наш
образ због тебе чист?
Јеси ли ти заслужан за очуване
дедовине многих честитих сељака?
Да ли због тебе погача на нашу трпезу
пред
икону излази?
Због тебе корачам уздигнуте главе
сокаком мога села?
Да ли је због тебе ћирилица у
моје срце уклесана?
И дан данас кад год погледам у небо,
чини ми се да су облаци твоји
скути,
сунце ореол, а небо крила.
сунце ореол, а небо крила.
Јеси ли то ти?
Напиши ми писмо од пламених речи,
Напиши га,
Васо Чарапићу, на ћирилици,
на твоме,
на српскоме писму.
Уместо пером - срцем исписуј,
Уместо пером - срцем исписуј,
нек' срцу душа говори,
души нек' образ да гласа,
а твој образ моје срце да
описмени!
Ја не знам ко је тебе с небеса
чувао
и у оку твоме се грејао,
али знам да ти си мој предак
и да моју домовину ја волим, као и
ти…
На истом пламену родољубља душе су нам
исковане!
Катарина Ковачевић, 61
Прва награда на Међународном конкурсу Дани ћирилице у Баваништу
