Вања Марковић - Храна
Unknown
16:00:00
0
Александра
Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд
Храна
Када у
свом срцу бол осећам,
И када
негативно осећање нада мном влада.
Колико
год утучена и тужна могу бити,
Моја
једина утеха јесте чоколада.
Школа пpепуна лепих дечака,
Ја се на
своју незрелост вадим,
Све моје
другарице до ушију заљубљене,
Док ја
своју љубав у фрижидеру тражим.
Шта ћу
да радим када се не гојим,
А храна
ми је драга?
Волим
свако јело, свако пиће
И
стварно не знам шта ће нам дијета.
Није ни
да се нисам заљубила,
За себе
једне браон очи чувам, пролазе дани,
Али све
док ме не погледа,
Држим се
ја љубави према храни.
Вања Марковић, 6/2
.jpg)
