Катарина Павловић - Комадић мојих снова
Unknown
10:01:00
0
Лидија Марић Јовановић, ОШ „Браћа
Недић” Осечинa
КОМАДИЋ МОЈИХ
СНОВА
У безграничном океану маште
моји снови су мали,
али важан део тог дела света
где мисли плове.
У том малом комадићу снова
живе чудна бића,
без имена и без броја
за њих нема места
у стварном свету без боја.
Ту су звезда небројена јата
ту миш мачку за реп хвата,
птице у реци праве јата
рибе лете по небу од злата.
У безграничном свету маште
небо и земља места заменили,
пометњу велику направили
и сви су занемели.
То је најлепше, најдивније
и најчаробније место
за свако дете на свету.
Али океан снова полако
и сигурно истиче у ништавило.
Стварност сурова машту спречава.
Мисли у оковима, фантазија на мукама.
Тешке мисли дошле где не треба,
увукле се у дечији ум.
Маштајте, маштајте, маштајте!
Не дозволите да океан маште
истекне у ништавило.
Катарина
Павловић, VII разред
ОШ
„Браћа Недић“, Осечина