Александра Петровић - Бори се за своја крила, јер небо није граница
Tabla
09:00:00
0
Слађана Толанов, ОШ „Јован Јовановић
Змај“ Змајево
Бори се за своја крила,
јер небо није граница
Понекад
једноставно мислим да сам невидљива. Потпуно небитна, сама на земљи док сви око
мене лете по плавом широком небу. Шта причају?
Те
њихове речи ми се попут ножева убадају у срце и попут невид- љивих ланаца још
више везују за земљу. Зашто просто и ја не одлетим у те небеске просторе и
покажем да ја имам крила...
Док
сам била млађа покушавала сам да летим. Нормално, завршила сам са том идејом
одмах на самом почетку. Тата би ми тада рекао: “Немаш ти ни знања ни вештине за
тако нешто. И када би имала крила, морала би да буду два пута већа од тебе!“
Баш
није тако! Имам ја довољно воље и снаге за тако нешто. Неће мене нико
спутавати! Имам ја моје начине... Хоћу да полетим и вежбам. Али, када ми се крила појаве она се
распрсну као мехурић од сапунице, као да никада нису ни постојала. Како да их
створим? Да их нацртам, направим? Размислићу још мало! Можда добијем неку “паметну“
идеју?
Моја
крила ће засијати кад – тад. Само морам наставити да се надам и да се упорно
борим за свој сан. Голубови ме разумеју! Они ме подсећају да када падну, они не
одустају већ се поново вину у висину. Ако ме не препознају показаћу им да сам
то ја. Успећу! Изборићу се за своје место на небу и за своја крила...
Александра
Петровић, VII-1
.jpg)
