Спорт као покретач
Unknown
08:00:00
0
Тања Вречко, ОШ "Младост" Нови Београд
Teкст преузет са
Школскогпортала
„Карате те не учи да будеш бољи од другога, већ да будеш бољи него што си био јуче.“
Ово
је реченица која ме је подстакла на размишљање колико је бављење овим
феноменалним спортом током протеких 37 година утицало на моје животне ставове,
али и на мој однос према учитељском послу.
Карате
сам почела да тренирам са пет година. Вежбала сам и радовала се новим
тренинзима и изазовима. Сваки покрет у каратеу захтевао је не само пуко
понављање покрета већ разумевање и схватање узрочно-последичних веза. Учила сам
се стрпљењу, истрајности, дељењу одговорности са другарима из тима и клуба.
Обожавали
смо припреме на планини Гоч. Сами смо правили свој логор, правили шаторе у
којима смо спавали, трап за чување намирница, палили логорску ватру и дружили
се поред ње. Учили смо како да бринемо о себи и другима. Сами, уз помоћ
старијих, спремали смо оброке. Користили папрат да очистимо свој шатор.
Тренинге
и шетње по овој дивној планини памти свако ко је прошао ову спортско-животну
школу. Уз карате, проучавали смо природу и живели са њом. Проводили смо заједно
дане, истрајавали у напорним тренинзима и подстицали једни друге да дамо све од
себе. Спорт нас је спајао и кроз њега смо учили да будемо бољи и одговорнији
људи. Научили смо да поштујемо правила која смо сами донели, али и која су била
неопходна ради бољег функционисања групе.
Живели
смо за такмичења која су нам давала могућност да видимо докле је наше знање
дошло, колико смо научили и били спремни да покажемо. Сваки излазак на
борилиште представљао је борбу са самим собом и увек нас је нечему учио. Тада
смо схватали шта смо добро урадили и на чему треба још да радимо. Дружење после
такмичења увек је било наставак школе пријатељства. Тако сам и ја, још као
дете, научила да на живот гледам са позитивне стране, борим се за своје снове,
спортски подносим нове ситуације и увек се дочекам на обе ноге.
Сматрам
да је бити добар учитељ веома слично успешном тренеру. Ауторитет који учитељ
има треба да буде изграђен на основу показаних личних резултата. Перманентно
усавршавање у тој области биће гарант да ученик може, уз учитељиву помоћ и
подршку, напредовати. Важно је да знамо како пренети своје знање и искуство
ученицима. Правилно дозирање нових садржаја и увежбавање кроз примену у
различитим ситуацијама, показаће колико смо успешни тренери у школи.
Научити
децу да буду истрајна у свом раду и објаснити им значај свега што раде може
само онај ко и сам поседује та знања и вештине. Из свог спортског искуства знам
да је било и ситуација које су ми се чиниле непремостивим, али је увек у мени
побеђивао истрајни спортски дух. Научила сам да реално сагледам оно што ми недостаје
да бих брже и боље ишла даље, а не пала пред проблемом. Жеља да напредујем није
код мене изазвала завист према другима. Напротив, научила сам да ценим и
поштујем свачији успех и да ми то буде подстицај да и сама будем боља.
Мислим
да је бављење спортом од велике важности за развој личности сваког детета.
Подстиче их да лакше савладају препреке, ухвате се у коштац са новим изазовима.
Сву негативну енергију кроз спорт могу да претворе у позитивну. Дељење са
другима и колективни дух задаци су које сваки ваљани тренер научи своје
ученике. Пријатељства која се кроз спорт јављају остају за цео живот. Победе и
порази су саставни део бављења спортом. Тако деца науче да не завиде другоме на
успеху, већ да поштују туђ рад и упорност. Али науче и да савладају своје
предрасуде и страхове. И све то уз помоћ другара и тренера.
Ово
су важне лекције и за школу. Не разумем оне који часове физичког васпитања
стављају у други ред, међу небитне предмете. Деци је бављење спортом од
изузетне важности. Поред правилног физичког развоја, подразумева и рад на
мотивацији, здравој логици код деце, брзом размишљању, планирању и прављењу
стратегије у тимском раду. А све то кроз игру. Срећна сам када своје ђаке
посматрам док играју „између две ватре“, кошарку, прескачу конопац или се боре
са препрекама. Та спонтано изазвана позитивна енергија, подстрек другарима да
дају све од себе, спортски однос према поразу и победи, од непроцењивог су
значаја за развој здраве личности. Тада и на другим часовима дају боље
резултате.
Спорт
за мене није
само умеће извођења одређених физичких активности. Синоним је за свеукупан
позитиван однос према животу, себи, ауторитету, обавезама, проблемима,
изазовима, пријатељима. Покретач је свега што нас подстиче да будемо бољи из
дана у дан.
(Посвећено
мом тати Милану Тошеву, одличном каратисти, врсном карате тренеру и успешном
професору физичког васпитања)
