Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Ахмед Халилбашић - Њено име је писало на табли


Tabla 12:00:00 0




Њено име је писало на табли


У пети разред сам кренуо плашећи се велике промјене јер одлазили смо од учитељице и добијали пуно других наставника. Једно име написано на табли сам одмах запамтио као и наставницу која га је написала. Изгледала је необично са својом изразито кратком косом и осмијехом који је миловао наша уплашена срца. Прва реченица послије написаног њеног имена била је да јој рукопис није баш нешто лијеп, “а морао би бити“.  Ни нама ученицима неће то никада утицати на оцјену, обећала је,  јер су сви “великани“ писали поружно и нечитко и да се нада да ће и код нас тако бити. Стално се смијешила и нисмо знали да ли се шали, али сав страх од часа матерњег језика је одмах нестао. Због ње сам заволио позив наставника  и маштам да и ја једног дана радим с ученицима.

На њеном часу, кроз причу и примјере блиске нама, научимо све што је потребно. Њен вањски изглед, за некога ко је не познаје, показује строгоћу и озбиљност. Међутим, када се ми, ученици, загледамо у  њене  топле очи, иза њених наочара примијетимо и осјетимо такву топлину да страх и брига одмах нестану. То је наставница која своје осјећаје не крије јер знају јој се сузе појавити у очима док нам показује тужне фотографије дјеце која су исмијавана, фотографије дјеце у рату, али и оне кад дјеца грле пса и слично. Знају јој се појавити сузе и када лоше урадимо неку провјеру и када мора дати ниже оцјене. Својим сузама нас задужи да идућа провјера буде пуно боља и тада нас крене љубити све редом. Када одлазимо на распуст и када се враћамо са распуста,  љуби нас јер нас пожели као и ми њу. Њено срце је препуно љубави за сваког од нас. Када примијети тугу или страх код неког ученика, својим шалама и њежним миловањем по глави успије да га развесели. Ријетко који наставник даје свој број телефона ученицима, а она је свој број свима  нама записала да је увијек можемо звати ако нам шта затреба. О њој мој брат и ја код куће највише причамо па мама у шали зна рећи да постаје љубоморна на њу. Због ње и њеног начина предавања ми је жао сто час траје само 45 минута јер њена предавања су увијек забавна и врло интересантна. Жао ми је што сада у шестом разреду имамо седмично час мање код ње. Ко буде читао овај текст, а не познаје ту наставницу, може помислити да је преблага и да је код ње лако добити оцјену. Међутим, права истина је да она зна пренијети знање, али га и тражи.

О њеним успјесима као наставнице и успјесима њених ученика знају сви. Њена доброта, њена љубав и њен начин рада звуче бајковито и нестварно као што је и њено име које је исто као и име јунакиње из моје омиљене бајке, Марица.

На крају јој се желим захвалити за све и уједно замолити директора и управу школе да дозволе да нам та наставница предаје до краја деветог разреда.  А и кад одрастемо и одемо из ове школе, једино име које ће писати за нас на табли заувијек, биће само њено.



За Табла Фест 18


Ахмед Халилбашић, VI разред, Прва основна школа Живинице из Живиница, Босна и Херцеговина

Ментор: Марица Ферхатбеговић

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост