Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Немања Бабић - Пријатељица ми је зато што


Tabla 12:00:00 0




Пријатељица ми је зато што


Хеј, клипане, мрдај мало!, прену ме из дубоких мисли добро познати глас.
Невољно подигох поглед и главу са руке о коју сам се наслонио на стару школску клупу и мрднух читавих десет сантиметара, јер, управо толико јој је и било потребно да седне крај мене. Моја мала Ната.
Нату сам упознао још када сам кренуо у вртић. А онда смо заједно кретали и у исту школу. Угледао сам је онако малу, уплашену у гомили друге деце како начуљених ушију чека, као и ја, ко ће од учитеља да је прозове.
И ја сам био уплашен, иако ме је мама чврсто држала за руку.
Гледали смо се нетремице и као да смо се питали што су нас овде довели и шта нас је снашло.
Одједном зачух своје име и одох са мамом повремено се окрећући да видим где је „она мала“. Седох у прву клупу.
Чекам. Срце ми лупа. Нека  деца улазе у учионицу. Никога не познајем. Неке, можда, из виђења.
Одједном осетих неку топлину. Срце ми поскочи када у исту ову, моју учионицу, уђе она мала, уплашена глава сплетених кика и крупних смеђих очију. Измами ми осмех.
Осмехнух се. Осмехну се и она и... Разумели смо се. Седе поред мене.
Од тада смо нераздвојни.
Кажем, померих се оних десет сантиметара, а она се углави поред мене. Пребаци своју малену руку преко мојих рамена и нацери ми се у лице.
„Шта је, клипане? Проблем?“
„Бежи, Нато...“ прошаптах, а највише од свега сам волео кад ми тако приђе и расприча се, јер тада и тако однесе све моје бриге.
Она није од оних обичних, кмекавих девојчица што им сваки час нешто фали и што само тужакају. Није од оних маканих што чекају да им све падне са неба.
Она је прави другар. Она игра фудбал, иако, готово увек, поломи наочаре, вози бицикл, некад и „без руку“, воли да игра кликере, оговара са мном оне размажене девојчице, а највише од свега ценим то што увек зна када да се појави и када ми је потребна.
Посебна, помало чудна, вредна, паметна, моја Ната, одраста са мном, бори се са мојим несташлуцима, првим љубавима, недоумицама.
А зашто баш она? Па... Просто зато, јер Ната је то. Мала Ната, великог срца.


За Табла Фест 18


Немања Бабић, 6-6, ОШ 9. октобар Прокупље

Наставник: Соња Миљковић


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост