Немања Бабић - Пријатељица ми је зато што
Tabla
12:00:00
0
Пријатељица
ми је зато што
„Хеј,
клипане, мрдај мало!“, прену ме из дубоких мисли добро
познати глас.
Невољно подигох поглед и главу са руке о коју сам
се наслонио на стару школску клупу и мрднух читавих десет
сантиметара, јер, управо толико јој је и било потребно да седне крај мене. Моја
мала Ната.
Нату сам упознао још када сам кренуо у вртић. А
онда смо заједно кретали и у исту школу. Угледао сам је онако малу, уплашену у
гомили друге деце како начуљених ушију чека, као и ја, ко ће од учитеља да је
прозове.
И ја сам био уплашен, иако ме је мама чврсто
држала за руку.
Гледали смо се нетремице и као да смо се питали
што су нас овде довели и шта нас је снашло.
Одједном зачух своје име и одох са мамом повремено
се окрећући да видим где је „она мала“. Седох у прву клупу.
Чекам. Срце ми лупа. Нека деца улазе у учионицу. Никога не познајем.
Неке, можда, из виђења.
Одједном осетих неку топлину. Срце ми поскочи када
у исту ову, моју учионицу, уђе она мала, уплашена глава сплетених кика и
крупних смеђих очију. Измами ми осмех.
Осмехнух се. Осмехну се и она и... Разумели смо
се. Седе поред мене.
Од тада смо нераздвојни.
Кажем, померих се оних десет сантиметара, а она се
углави поред мене. Пребаци своју малену руку преко мојих рамена и нацери ми се
у лице.
„Шта је, клипане? Проблем?“
„Бежи, Нато...“ прошаптах, а највише од свега сам
волео кад ми тако приђе и расприча се, јер тада и тако однесе све моје бриге.
Она није од оних обичних, кмекавих девојчица што
им сваки час нешто фали и што само тужакају. Није од оних маканих што чекају да
им све падне са неба.
Она је прави другар. Она игра фудбал, иако, готово
увек, поломи наочаре, вози бицикл, некад и „без руку“, воли да игра кликере,
оговара са мном оне размажене девојчице, а највише од свега ценим то што увек
зна када да се појави и када ми је потребна.
Посебна, помало чудна, вредна, паметна, моја Ната,
одраста са мном, бори се са мојим несташлуцима, првим љубавима, недоумицама.
А зашто баш она? Па... Просто зато, јер Ната је
то. Мала Ната, великог срца.
За Табла Фест 18
Немања
Бабић,
6-6, ОШ „9. октобар“ Прокупље
Наставник: Соња
Миљковић