Ана Перић - Кроз васиону и векове
Tabla
14:00:00
0
Марија Бастић, ОШ „Јанко Веселиновић“
Београд
Кроз васиону и
векове
Једне летње вечери седела сам на тераси наше кућице на
селу. Погледала сам у небо, било је тамно, посуто звездама и обасјано Месечевом
светлошћу. „Сутра ће бити сунчано и ведро“, помислих. Некада давно људи су
предвиђали временске прилике гледајући у небо, а небо је део те чудесне
васионе.
Размишљала сам о галаксијама, скуповима звезда и
њиховим јатима. Тата ми је испричао да је сазвежђа открио грчки астроном
Птоломеј још 150 година пре нове ере. Људи су још у старом Вавилону 2000 година
пре нове ере открили 12 зодијачних сазвежђа. Тако се развијала астрологија.
Сунце, нама најважнија звезда, извор је светлости и топлоте на нашој планети.
Без сунца нема боја, живота, кисеоника, оно нас радује, греје и чини нашу Земљу
оазом живота. Око звезда се крећу планете: Меркур, Венера, Земља, Марс,
Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун, а око њих лоптаста тела - сателити. Најзад мој
поглед одлута ка Месецу - највећем природном Земљином сателиту. Он ноћу
обасјава нашу планету, као велики лампион. Кроз васиону путују и метеори који у
додиру са Земљином атмосфером светле. То су звезде падалице, које по старом
веровању доносе срећу ономе ко их угледа. Очарана васионом, помислих на наше
претке, и они су били задивљени небом које је изгледало исто као и сада, нашарано
груписаним звездама.
Васиона је пуна тајни, увек ће бити
изазов научницима и обичним људима. Маштовити ће писати песме и приче о њој, а
земљорадницима ће значити срећу и велику
бригу. Ово вече на селу било је магично, а звезде никад сјајније и лепше.
Ана Перић, IV-3