Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » Одјек који се памти


Tabla 15:00:00 0


Драгана Пешић Главашевић, ОШ „Бранко Миљковић“ Ниш





У ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу обележен јубилеј - 100 година од пробоја Солунског фронта програмом „Одјек који се памти“

„Да ли ће слобода умети да пева, као што су сужњи певали о њој?“, питао се Бранко Миљковић.

Једни од оних који су дали одговор су ученици ОШ „Бранко Миљковић“, чланови Књижевног клуба „Ватра и живот“.


 


У четртак, 11. октобра 2018. године, у повечерје 12. октобра, када је уз звуке композиције „Марш на Дрину“ у ослобођени Ниш у Првом светском рату умарширала Дринска дивизија српске војске одржали су књижевно вече „Одјек који се памти“.

Ученици су казивали родољубиву поезију и одломке из романа „Одјек који се памти“ Милијане Јовановић који  је „мала слика Великог рата“.

Био је то и час историје на коме је о војводи Петру Бојовићу на непосредан, спонтан и занимљив начин ученицима говорио господин Дејан Бојовић чији је чукундеда рођени брат Петра Бојовић.

Била је то промоција романа, али и час српског језика на коме су ученици казивали песме Ракића, Шантића, Змаја, али и песме које су сами написали.  Био је то и час музичке културе на коме је слушан  „Марш на Дрину“ и „Креће се лађа француска“.


 


За овај сусрет ученици су донели и ликовне радове „Рађање слободе“, па је школска библиотека била и галерија, и учионица, и позорница на којој је мајор Драгутин Гавриловић издавао наређење.

Ученици су сваком изговореном реченицом, сваким стихом, и искром у оку оживљавали дух бранилаца који су дали животе за слободу, и поново су подигли барјак слободе на Церу и Кајмакчалану, над својом Отаџбином.


 Ученица VI разреда Мила Димитријевић је написала:
 У близини школе има једно место,
где велики број људи пролази често.
Већина њих нису ни знали,
да ту спавају они који су за отаџбину животе дали.
Много гробова је ту било,
али се касније насеље изградило.
Остао је мали број гробова из тих времена,
за већину војника незнамо ни имена.
Српски, немачки, енглески војници су ту сахрањени,
неки су погинули, а неки од заразних болести умирали.
Не треба их заборавити,
то место треба чувати и неуништавати.


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост