Мухамед Дураковић - Боје дуге
Tabla
16:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Боје дуге
Кад
бих могао дохватити боје дуге
Учинио
бих да више никад нема туге
Ни
на земљи ни на небу
Да
се дивимо сунцу и галебу.
Први
на реду био би мој друг
Посудио
бих му дугу који круг
Већ
дуго времена у колицима сједи
Његово
лице све више блиједи.
У
срцу му само једна жеља има
Да
фудбал игра са осталим дјечацима
Данима
се крије иза густе завјесе
Тугу
голему срце му све теже поднесе.
Понекад
га посјетим поклон донесем
То
ништа не вриједи, својом жељом је
занесен
Да
заувијек оздрави
До
школе прошета и другаре поздрави.
Хеј
дуго учини наша сретна лица
Пошаљи
мом другу пар чаробних ципелица
С
њима да стигне гдје му жеља буде
Сва
врата сретне путеве нуде.
Није
тешко учини то за мог друга
Не
зовеш се узалуд сретна дуга
За
себе и њега одужио бих се заувијек
За
сваку душу бих понудио лијек
Топао
осмјех сваком пролазнику што прође
Можда
му тај осмјех баш тај дан добро дође.
Мухамед Дураковић, VI разред
.jpg)
