Бакир Селимовић - Таван и ја
Tabla
12:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Таван и ја
Послије толико времена проведеног са
сестром и људима који ме ометају, једноставно сам пожелио да будем сам. И тако
се родила идеја о тавану изнад моје собе.
Никад прије нисам отишао горе. Та мала
враташца, која стоје тачно изнад мога стола, увијек су ме плашила. Када треба
ићи на спавање, мој поглед само побјегне од њих. Знало се и десити, док спавам,
да се враташца отворе. А што је најгоре, имали смо “испадајуће степенице”. То је за мене био хорор. Замислите, у
пола ноћи се пробудите и сватите да су се врата отворила и степенице испале.
Кроз мисли ми пролети: „Можда се и нису отворала, можда их је
неко отварао?!” Но то је друга тема.
Коначно дође и тај дан. Вријеме да се
та врата запечате. Моје је било да почистим сав неред на тавану. Кад уђох,
видјех старе књиге. Гомилу њих! Дједове старе ствари, ненину сехару... То
мјесто је одисало старим, мени сентименталним, стварима. Сину ми идеја. Слетих
низ стубе и отрчах до мајке. Замолих је: „Молим те, мама, молим! Хоћу да од тавана направим
своју нову собу!” Она окрену очима. Послије много мољења, она лагано рече: „Може!” У мени се упали некаква ватра.
Плесао сам док сам сортирао и чистио ствари. Убацио сам покоју ситницу попут
стола, столице, лампе...
То више није мјесто страха, већ среће.
Данас једва чекам да се враташца отворе и стубе искоче. То је моје мјесто за одмор
и размишљање.
Бакир Селимовић, VI разред
.jpg)
