Лена Ђорђевић - Упознала сам предивно створење
Tabla
16:00:00
0
Упознала сам предивно створење
Тек је свануло, а ја сам већ будна. Гледам кроз прозор, а у даљини се простирала магла као неки
тепих. Кроз ту маглу видим нешто црно, креће се брзином ветра. Шта је то? упитах се. Покушавам да ухватим погледом ту црну
мрљу и да, то је оно створење коме данима
покушавам да приђем и упознам. Облачим
јакну и истрчавам напоље јер ми је он све ближи и не желим да пропустим још
један сусрет са њим. Полако
се приближавам капији, а
и он је све ближи. Погледи
нам се срећу, и овог пута нисам дошла празних руку. Да, да... његов
омиљени оброк држим у руци. Пружам
руку и отварам шаку. Он
осећа мирис и прилази опрезно јер не може да одоли. Мирише ми руку и врхом језика, али брзином муње, хвата коцку шећера. Даје ми знак да ми је пријатељ и ја га
милујем руком по њушци - његово величанство коњ.
Ја никада нисам јахала коња, а волела бих. Много пута сам из даљине гледала како
галопира и прескаче препоне. Веома
брзо може да трчи, зато
га људи користе за трке. Стављају
му седло за јахање и узде да би се њиме
управљало.
Некада је служио и као превозно
средство људима на селу.
Коњ је једна веома племенита животиња и
његова омиљена храна је шећер, али
и шаргарепа. Он има гриву као што људи имају косу, а на својим копитама има потковице које
имају улогу ципела. Када
људи нађу потковицу, они
је чувају јер, кажу, доноси срећу.
Постоје и дивљи коњи који не воле
човекову близину. Они
живе у далеким шумама и крећу се у великим крдима.
Волела бих да једног дана имам свог
коња. Звала бих га Оливер и често бих му
давала шећер и шаргарепу. Тада
се не би бунио када бих га јахала.
Коњ може бити човеков најбољи пријатељ
и зато треба чувати коње.
За Табла Фест 17
Лена Ђорђевић, 2/1, ОШ "Иван Горан Ковачић" Нишка Бања
На конкурсу за фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 17“
у категорији литерарни радови млађи узраст по оцени Дечјег жирија прича ће бити објављена у Зборнику фестивала
