Теодора, Уна, Марко и Давор - Вук и пас овчар
Tabla
13:00:00
0
Слађана Толанов, ОШ „Јован Јовановић
Змај“ Змајево
Вук и
пас овчар
Високо
у планини, у пећини „Код три
овце“ живео је вук Ђура. По цео дан је спавао и сањао овце. Набројао их је
пуно...
Једнога
дана када се пробудио решио
је да сиђе са планине и прошета по оближњој шуми. Био је јако гладан! Решио је
да потражи нешто за јело. Успут је
срео пуно животиња, али нигде овце. Размишљао је шта да уради? И сетио се! Изашао је из шуме и са једног пропланка у
даљини видео стадо оваца како спава. Једна овца је мирно пасла. Било је јако
рано па је и чобан у својој колиби мирно спавао.
„Ево мог
ручка“, помислио је. Храбро је кренуо, али убрзо је уплашено стао. Угледао је
пса овчара који није спавао. Пажљиво је чувао овце.
„Шта
сада да радим?“
Сетио
се! Решио је да буде фин. Из далека тихим гласом је рекао:
„Добро
јутро делијо! Зашто си ти овако рано будан? Што не спаваш и одмориш мало?“
„Ја сам
одговоран! Чувам своје овце! Мој газда сада спава, а ја ћу одморити када се он
пробуди, одговорио му је он.
„Ја ти,
драги мој пријатељу“, рекао је вук, „данима нисам јео“. „Хајде да ухватимо једну овцу па
да је ти и ја поделимо. Не мора твој газда да зна!“
Вук је
кренуо ка стаду, а пас је из свег грла почео да лаје. Чобанин се пробудио и
када је видео вука, онако бунован, почео је да пуца. Вук се јако уплашио и
отрчао назад у шуму. Вирио је иза дрвета. Опет је остао гладан!
Пас му
је довикивао: „Знао
сам ја. Вук длаку мења, али ћуд никада!“
Теодора Јањић, Уна Новаковић, Марко Пилиповић и Давор Ковач – Года
Похвала
на ликовном и литерарном
конкурсу „Радионица баснописаца“ задужбине „Доситеј Обрадовић“, Београд
.jpg)
