Дијана Младеновић - Зимска бајка
Tabla
14:00:00
0
Љубинка Јовановић, ОШ „Свети Сава“,
Трстеник, Подручно одељење у Стублици
Зимска бајка
Будим се и видим да су беле виле почеле
да се спуштају на земљу. Борови су били прекривени скутовима зиме. У снегу се
понекад нађе траг човека или лукаве лисице.
Изашла сам напоље и стала у снег. У
исти мах створила сам се на једној пахуљи. Поред мене је слетела једна вила.
Виле су биле браћа и сестре. Њихова љубав је горела као Сунце на небу и била је
неуништива. Вила ми је рекла да их је мама послала на Земљу да би деци нацртали
велики осмех на лице. Виле су имале брата који им се подсмевао, варао их и није
их баш волео. Ипак у њиховим срцима је и даље горела ватра љубави коју гаје
према њему. Вила ме је одвела код њене маме. Живеле су у близини Деда Мраза.
Увек су помагале Деда Мразу око поклона, али
онај злочести брат покушава све да уништи. Код виле сам пила хладан чај
и јела ледене колаче. Питала сам њихову маму да ли их боли када се отопе и како
се опет створе. Рекла ми је да се оне заправо не отапају већ се ноћу полако
пењу на небо.
Одвеле су ме код Деда Мраза. Била
сам пресрећна! Са ирвасима смо кренули на ледене ливаде. Летели смо преко шума.
Дошао је њихов злочести брат. Гурнуо је једну сестру и она је почела да пада.
Ирваси су били уплашени и преврнули су се. Пала сам и ја. У близини сам чула
плач. Отишла сам да проверим. То је била она вила. Питала сам је како се зове.
Рекла је да се зове Маргарета, а њен зли брат Вељко. Видела сам Вељка како
лети. Убрала сам цвет који се зове мрежаста ласта. Он је ухватио Вељка. Када је
Вељко видео да Маргарета плаче, то је одледило његово срце. Никада до сада није
видео неку његову сестру да плаче. Извинио се свима. Поздравила сам се са њима.
Вратила сам се кући, а виле су ми
ставиле осмех на лице.
Дијана Младеновић, III-5
.jpg)
