Никола Мијаиловић - Николетина са срцем сокола
Tabla
15:00:00
0
Николетина са срцем сокола
Како се кроз године мењаш по изгледу,
тако ти се и осећања мењају.
Ускоро пуним тринаест година. Тело ми
се мења. Лице издужује. Шаке расту. Растем у висину. Све је то оком видно и
приметно, само једно није - осећања. Како растем, постајем све емотивнији.
Заљубљујем се, волим, патим, тугујем... И све јаче, и све у круг.
У последње време емоције ми се мешају.
Час ми се плаче, час смеје, а у истом тренутку и патим. То стварно боли! Када
ме неко пита како се осећам, не знам шта да одговорим. Па онда почнем да
размишљам шта да одговорим, а завршим у мислима о прошлој љубави, и опет - патим.
Све је то замршено и компликовано. Али после неког времена се навикнеш! Понекад
желим да ова збрка што пре стане, па се понашам к'о дете од две
године. Али ни то не успева. Емоције ми не дају. И опет плачем и смејем се у исто време, тужан и
срећан, потпуно несхватљив ни
самом себи. То је
пубертет, тако кажу. Чувене магареће
године у којима се понашање погорша, непослушност повећа, а само слобода
смањује.
Тада се први пут истински заљубимо.
Образи се жаре, румене, бледе...Мислимо да ће та љубав трајати вечно, а неће. У
једном тренутку је имаш у шаци као лептира, а у другом је већ одлетела у болна
сећања. Тело ми је као у Николетине Бурсаћа, а срце као у врапца.
У овом периоду, понекад је све око мене жуто и румено, а понекад црно
и пусто. Оба стања боле на свој начин. Осећаш се као заробљена птица у кавезу,
којој је забрањено да путује и да живи живот. У тим годинама схваташ ко ће
остати увек уз тебе, а ко ће ти окренути леђа.
Бол који осетиш кроз одрастање је
стваран, и по причи одраслих, њега ћеш заувек памтити, као и прву непрежаљену
љубав.
Све је ово ново откриће за нас, али
након тог открића израшћемо у праве људе.
У Николетину Бурсаћа са срцем сокола.
За Табла Фест
17
Никола Мијаиловић,
7/1, ОШ ''Васа
Чарапић'' Бели Поток
Наставница: Снежана Стојановић
.jpg)
