Тамара Ђорђевић - ПРИЈАТЕЉИЦА МИ ЈЕ ЗАТО ШТО ...
Tabla
12:00:00
0
ПРИЈАТЕЉИЦА
МИ ЈЕ ЗАТО ШТО...
Нисам ни свесна колико пуно пријатеља имам. Све их
пуно волим и одлично се слажем са њима. Међутим, имам једну пријатељицу коју
бих издвојила од свих осталих. Веома сам јој привржена, а и она мени. Обе
желимо да наше пријатељство траје и негујемо га годинама уназад, још од вртића.
Знам све о њој, шта је радује, весели, шта воли-не воли да ради, једе... Време
које проводим са њом ми је драгоцено и на изврстан начин утрошено. На наше
пријатељство гледам као на пространу дивну башту пуну разнобојног негованог
цвећа у коју се улаже и време и труд. Колико се трудим да све функционише како
треба, исто толико и она. Умем да се радујем њеној срећи. Њена срећа је и моја
срећа. Њен успех ме једнако радује као и мој. И када је заузета, а ја је позовем, труди се да ми
помогне, изађе у сусрет, жртвује своје време, јер ми је потребна. Видим да и
њој пуно значи када примети да бринем о њој када је болесна или нерасположена с
разлогом. Ми смо другарице које се виђају и чују свакодневно. Имамо наше заједничке теме, песме, стихове... Она једноставно уме да ме
саслуша, поштује моје мишљење, али и на крају искрено каже шта мисли о свему
томе. За свако моје добро дело ужива да ме похвали, али исто тако, ако мисли
другачије од мене, увек то каже, и ја то умем да прихватим и разумем на прави
начин. Пошто смо праве и искрене другарице, никада се не љутимо једна на другу
и сваку примедбу коју упутимо једна другој – схватамо
добронамерно. Мислим да је то одлика правих пријатеља. Исто тако смо прави саветодавци
једна другој. Волим је што ми увек праву истину каже у лице, а не иза леђа,
иако је свесна да свака истина није пријатна за уши. Волим је, и код ње ми се
допада то, што уме да ме саслуша док нешто причам, не прекида ме, гледа право у
очи, клима главом и видим да ме пажљио слуша на основу питања која ми постави
на крају. Ма, много је волим. Заједно делимо наше успехе и неуспехе, школске
бриге... Обе смо свесне да нисмо савршене, али и да савршенство не постоји.
Важно је да умемо и знамо да ценимо врлине које поседујемо и не узбуђујемо се
превише због мана.
Наш познати писац, Меша Селимовић је рекао да се
пријатељство не бира, већ да оно бива. Свима нама је потребан добар пријатељ са
којим ћемо се пуно смејати, а понекад се и добро исплакати. То је она иста
особа која ће умети да нас врати када кренемо да падамо.
Имам неколико таквих пријатељица, а све ово се
односи на једну – најбољу, тако да из
тих разлога њено име није поменуто.
За Табла Фест 18
Тамара
Ђорђевић,
VII-2, ОШ
„9.
октобар“, Прокупље
Ментор:
Горица Ђорђевић, проф. српског језика
.jpg)
