Емина Смајић - Све је могло бити другачије
Tabla
14:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Све је могло бити другачије
У том тренутку била сам схрвана, као да сам чула како
огромни људи у црном убијају наше пријатељство.
Хладног зимског јутра, раскошне пахуље су нам заводљиво
одвлачиле пажњу са досадног часа хисторије.
Слиједећи час смо имали контролни из босанског језика па су
се барем неки присјећали дефиниција прилошких одредби или атрибута. Неки су чак
склопили пакт са дежурним учеником, за пет минута краћи час велика чоколада.
Звоно је огласило почетак часа, а ја нисам знала ни који предмет пишем.
"Млади, луди!", врло добро позната узречица мог наставника техничког
одгоја. Наставница уђе у учионицу и повика. "Све у торбе, на столу желим
видјети само оловку и гумицу!" Наравно да нисам ништа знала и искрено није
ме ни занимало јер сам имала довољно добрих оцјена. Амила је моја добра
другарица из клупе и ослонила сам се на њено знање говорећи сама себи: "Шта
буде бит ће." Скривила сам јој нешто прије пар дана и то јој је била
савршена прилика за освету, али тада нисам ни помишљала на то. Искрено, не знам
како нисам посумњала у њено ''тихо'' понашање кад јој се у очима баш видјела
нека осветничка ватра. "Смајић, два!", биле су то паклено љуте ријечи моје наставнице
Марице. Одмах сам знала да је Амила крива за то. Гледала је у мене задовољно и
испуњено због свог подлог наума, али ипак у очима јој се видио неки траг туге и
грижње савјести. Само сам јој упутила пријекоран поглед и сјела на своје
мјесто. Касније ми се извињавала и говорила ми: "Извини, молим те, стварно
ми је жао, кунем ти се да то нисам знала." И опростила сам јој јер ми није
стало до оцјене, али ни дан-данас ми не жели признати да је то било намјерно.
Ипак, све би било другачије да смо имале више повјерења
једна у другу.
Емина Смајић, VII разред
.jpg)
